Антропоморфизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Езопова басна Северни Ветар и Сунце

Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинамафилозофији, религији, уметности итд.).[1]

Порекло речи[уреди]

Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ἄνθρωπος), у значењу "човек" и morphē (грч. μορφή), "облик".[2]

Петроглиф из праисторије са примитивном представом антропоморфног лика

Примена у уметности, религији и митологији[уреди]

У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.

У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија.

Извори[уреди]

  1. Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada, Beograd 2006. ISBN 86-904183-4-2
  2. Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.