Антропоморфизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Езопова басна Северни Ветар и Сунце

Антропоморфизам (или човеколикост) је тежња да се понашање животиња објашњава психолошким терминима добијеним проучавањем човека. Такође, тумачење божанских, природних и социјално-покретачких сила по аналогији са индивидуалним људским особинамафилозофији, религији, уметности итд).[1]

Порекло речи[уреди | уреди извор]

Антропоморфија је склоп грчких речи ánthrōpos (грч. ἄνθρωπος), у значењу "човек" и morphē (грч. μορφή), "облик".[2]

Петроглиф из праисторије са примитивном представом антропоморфног лика

Примена у уметности, религији и митологији[уреди | уреди извор]

У историји уметности антропоморфизам је често присутни елемент, на пример на старим дуборезима, рељефима и стелама. Човек је почев од праисторијског доба тежио да своје људске карактеристике пренете на животиње и друге елементе природе визуелно прикаже, најчешће тако представљајући неки митолошки лик или божанство.

У модерном добу, вероватно најпознатији антропоморфни лик је Мики Маус Волта Дизнија, као и ракун Ракета[3] из Марвеловог филмског универзума.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vidanović, Ivan: Rečnik socijalnog rada. Izdanje Udruženja stručnih radnika socijalne zaštite Srbije, Društva socijalnih radnika Srbije, Asocijacije centra za socijalni rad Srbije i Unije Studenata socijalnog rada. Beograd: 2006. ISBN 978-86-904183-4-3.
  2. ^ Oxford English Dictionary, 1st ed. "anthropomorphism, n." Oxford University Press (Oxford), 1885.
  3. ^ „Угинуо најпознатији ракун Рокет из 'Чувара галаксије'. Недељник. 12. 2. 2019. Приступљено 7. 6. 2020. 
  4. ^ Изворни медиј ракуна Ракете је стрип, али је највећи публицитет добио након приказивања филмова из Марвеловог филмског универзума.

Литература[уреди | уреди извор]