Антун Блажић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АНТУН БЛАЖИЋ
Antun Blazic.jpg
Антун Блажић
Датум рођења(1916-05-28)28. мај 1916.(102 год.)
Место рођењаГлобочец, код Лудбрега
 Аустроугарска
Датум смртисептембар 1943. (27 год.)
Место смртиМарушевец, код Вараждина
Хрватска НД Хрватска
Професијаземљорадник
Члан КПЈ одфебруара 1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од5. маја 1951.

Антун Блажић (Глобочец, код Лудбрега, 28. мај 1916Марушевец, код Вараждина, септембар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 28. маја 1916. године у Глобочцу код Лудбрега, у јеврејској породици[1]. Пре Другог светског рата бавио се земљорадњом. Као левичар, за време Краљевине Југославије припадао је Удруженој опозицији. Нешто пре рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије, а фебруара 1941. године и њен члан.

Након окупације Југославије, био је један од организатора устанка у лудбрешком крају и на Калнику. Када је у лето 1941. године формирана прва партизанска група у његовом крају, Блажић је постао њен борац. Истакао се у нападу на посаду домобрана у месту Велико Тројство, када је група ликвидирала стражара и разоружала посаду. Учествовао је и у акцији против усташа у Мартијанцу, 1942. године учествује у уништавању Францетићеве Црне легије, а јесени исте године са два друга је напао жандармеријску станицу.

Био је помоћник политичког комесара одреда, а 1943. године постао је члан Окружног комитета Комунистичке партије Хрватске за Вараждин. Средином 1943. године, као члан ОК КПХ за Вараждин, формирао је ударне групе у Кузминцу, Хржени, Сеговини, те Великом Буковцу у лудбрешком крају. Нешто касније, са групом другова прешао је Драву и у Међимурју напао жандармеријску станицу. Затим се вратио у Загорје и у котару Вараждин се укључио у организацију партизанских група. Био је већник Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске (ЗАВНОХ).

Једног дана у септембру 1943. године, напале су га усташе у селу Марушевцу и раниле. Након што је потрошио муницију, убио се последњим метком да не би жив пао непријатељу у руке.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. маја 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Референце[уреди]

  1. ^ (на језику: хрватски) Ha-Kol (Glasilo Židovske zajednice u Hrvatskoj); Židovi u antifašističkom pokretu; pp. 38; br. 109, ožujak / travanj / svibanj 2009.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]