Антун Кнежевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Кнежевић
Датум рођења: 9. јануар 1834.
Место рођења: Варцар Вакуф (О. царство)
Датум смрти: 22. септембар 1889.
Место смрти: Котор Варош (Аустроугарска)

Антун Кнежевић је био римокатолички фратар, наставник и књижевник. Рођен је 1834. године у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду). Његов отац Анто је дошао из Ускопља код Горњег Вакуфа, а мајка Агата Стипић-Ивекић је рођена у Варцар Вакуфу. Одгајио га је фра Грго Кнежевић, стриц његовог оца.

Средњошколско образовање је стекао у фојничком самостану, где га је подучавао фра Маријан Јаковљевић. Студирао је филозофију и теологију у Риму и Сијени. Почео је да учи за фратра 26. априла 1851, а прву мису је одржао 21. септембра 1856. године.

Залагао се за изградњу фрањевачког самостана у Јајцу. Одобрење за обнову тог порушеног самостана је добио 1882. године, а свечано је отворен 1886. У Ливну је покушао основати историјско-географско друштво, али у томе није успео. Бавио се и писањем и највећи број дела је написао и објавио пред крај свог живота. Умро је 22. септембра 1889. током служења мисе у Котор Вароши.

Службе[уреди]

Писана дела[уреди]

  • „Риеч попа Гојка Мирошевића својем Бошњаком и Херцеговцем“
  • „Риеч хоџе босанског Хаџи Мује Мејовића“
  • „Младић босански провиђен у својој учионици за прву годину“
  • „Риеч хоџе Петровачког братији Турцима“
  • „Сузе Бошњака над гробницом краља свога у Јајцу“
  • „Крвава књига“ (1869)
  • „Босански пријатељ“ IV (1870)
  • „Опет о гробу босанском“
  • „Повјесница Фрањевачког самостана у Јајцу“ I-III (1884-1886)
  • „Кратка повијест краља босанских“ I-III (1884-1887)
  • „Пад Босне“ (1886)
  • „Царско-турски намјесници у Босни и Херцеговини“ (1887)
  • „Варица“ (1888)

Извори[уреди]