Антун Кнежевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Антун Кнежевић
Датум рођења 9. јануар 1834.
Место рођења Варцар Вакуф
 О. царство
Датум смрти 22. септембар 1889.
Место смрти Котор Варош
 Аустроугарска

Антун Кнежевић је био римокатолички фратар, наставник и књижевник. Рођен је 1834. године у Варцар Вакуфу (данашњем Мркоњић Граду). Његов отац Анто је дошао из Ускопља код Горњег Вакуфа, а мајка Агата Стипић-Ивекић је рођена у Варцар Вакуфу. Одгајио га је фра Грго Кнежевић, стриц његовог оца.

Средњошколско образовање је стекао у фојничком самостану, где га је подучавао фра Маријан Јаковљевић. Студирао је филозофију и теологију у Риму и Сијени. Почео је да учи за фратра 26. априла 1851, а прву мису је одржао 21. септембра 1856. године.

Залагао се за изградњу фрањевачког самостана у Јајцу. Одобрење за обнову тог порушеног самостана је добио 1882. године, а свечано је отворен 1886. У Ливну је покушао основати историјско-географско друштво, али у томе није успео. Бавио се и писањем и највећи број дела је написао и објавио пред крај свог живота. Умро је 22. септембра 1889. током служења мисе у Котор Вароши.

Службе[уреди]

Писана дела[уреди]

  • „Риеч попа Гојка Мирошевића својем Бошњаком и Херцеговцем“
  • „Риеч хоџе босанског Хаџи Мује Мејовића“
  • „Младић босански провиђен у својој учионици за прву годину“
  • „Риеч хоџе Петровачког братији Турцима“
  • „Сузе Бошњака над гробницом краља свога у Јајцу“
  • „Крвава књига“ (1869)
  • „Босански пријатељ“ IV (1870)
  • „Опет о гробу босанском“
  • „Повјесница Фрањевачког самостана у Јајцу“ I-III (1884-1886)
  • „Кратка повијест краља босанских“ I-III (1884-1887)
  • „Пад Босне“ (1886)
  • „Царско-турски намјесници у Босни и Херцеговини“ (1887)
  • „Варица“ (1888)

Извори[уреди]