Аподитеријум
Аподитеријум (лат. apodyterium),[1][2] или свлачионица један је од просторија Римског купатила — терми која се у античком свету користии као свлачионица за пресвлачење одеће.[3]
Порекло назива[уреди | уреди извор]
Аподитеријум или (лат. apodyterium) потиче од латинизиране грчке речи ἀποδυτήριον, настале од глагола ἀποδύω (свлачити се, скидати се).[4][5][6]
Намена и карактеристике[уреди | уреди извор]
Аподитеријум у који се могло ступити директно споља, кроз вестибулм или атријум у римском купатилу је био повезан са простором за вежбу и просторијама за купање, а из њега се могло ићи директно у лаконикум (лат. laconicum/sudatorium.[3]
Како нису сва купатила имала одвојене свлачионице, одећа је могла да се одлаже у фригидаријуму или тепидаријуму. Уколико је постојала веза између аподитеријума и палестре, онда су у аподитеријумима били инсталирани labrumи за уклањање прљавштине и зноја након вежбања у палестри, пре него што се уђе у просторије за купање.
У аподитеријуму је, уколико није постојала посебна просторија, могао да седи и гардаробер (лат. capsarius), који је наплаћивао улаз у купатило.
По правилу, свлачионица је четвороугаона пространа просторија са клупама и касетама за одлагање одеће и обуће. У раним термама у аподитеријуму су се често налазила плића чесма на постољу (labrum) или корито за ноге четвртастог облика, у близини врата, који су касније постали саставни део фригидаријума.[3]
Просторија у начелу није загревана, са изузетком царских терми или терми у хладним крајевима Римског царства. У овим свлачионицама грејање је вршено индиректно, преко тепидаријума, или су грађени посебни зимски аподитеријуми са сопственим инсталацијама за грејање.
Просторије су имале равну таваницу грађену од дрвета и полуоблица. Често су биле украшаване мермерним плочама и стубовима, фрескодекорацијом или статуама, како то показују натписи из Северне Африке и Италије.[3]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Definition of APODYTERIUM”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-02.
- ^ „Apodyterium - Archaeologs”. www.archaeologs.com. Приступљено 2021-02-03.
- ^ а б в г Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 153.
- ^ „Apodyterium - definition, etymology and usage, examples and related words”. www.finedictionary.com. Приступљено 2021-02-03.
- ^ „APODYTERIUM - Definition and synonyms of apodyterium in the English dictionary”. educalingo.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-03.
- ^ „Apodyterium”. www.pbs.org. Приступљено 2021-02-02.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лаловић, Јовановић и Ружић 1997 - Анка Лаловић, Светозар Јовановић, Мира Ружић, Ромулијана - Гамзиград. Касноантичка утврђена палата. Терме, Старинар н. с. 48, Београд, 199-208.
