Аподитеријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аподитеријум у Помпеји
На плану терми из Помпеје аподитеријум је приказан у десном доњем углу

Аподитеријум (лат. apodyterium) или свлачионица један је од просторија Римског купатила — терми која се у античком свету користии као свлачионица за пресвлачење одеће.[1]

Порекло назива[уреди]

Аподитеријум или (лат. apodyterium) потиче од латинизиране грчке речи ἀποδυτήριον, настале од глагола ἀποδύω (свлачити се, скидати се).

Намена и карактеристике[уреди]

Аподитеријум у који се могло ступити директно споља, кроз вестибулм или атријум у римском купатилу је био повезан са простором за вежбу и просторијама за купање, а из њега се могло ићи директно у лаконикум (лат. laconicum/sudatorium.[1]

Како нису сва купатила имала одвојене свлачионице, одећа је могла да се одлаже у фригидаријуму или тепидаријуму. Уколико је постојала веза између аподитеријума и палестре, онда су у аподитеријумима били инсталирани labrumи за уклањање прљавштине и зноја након вежбања у палестри, пре него што се уђе у просторије за купање.

У аподитеријуму је, уколико није постојала посебна просторија, могао да седи и гардаробер (лат. capsarius), који је наплаћивао улаз у купатило.

По правилу, свлачионица је четвороугаона пространа просторија са клупама и касетама за одлагање одеће и обуће. У раним термама у аподитеријуму су се често налазила плића чесма на постољу (labrum) или корито за ноге четвртастог облика, у близини врата, који су касније постали саставни део фригидаријума.[1]

Просторија у начелу није загревана, са изузетком царских терми или терми у хладним крајевима Римског царства. У овим свлачионицама грејање је вршено индиректно,преко тепидаријума, или су грађени посебни зимски аподитеријуми са сопственим инсталацијама за грејање.

Просторије су имале равну таваницу грађену од дрвета и полуоблица. Често су биле украшаване мермерним плочама и стубовима, фрескодекорацијом или статуама, како то показују натписи из Северне Африке и Италије.[1]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Inge Nielsen, Thermae et Balnea. The Architecture and Cultural History of Roman Public Baths , Vols. I-II, 2 nd edition, Aarhus University Press, Aarhus. (1993). стр. 153.

Литература[уреди]

  • Лаловић, Јовановић и Ружић 1997 - Анка Лаловић, Светозар Јовановић, Мира Ружић, Ромулијана - Гамзиград. Касноантичка утврђена палата. Терме, Старинар н. с. 48, Београд, 199-208.

Спољашње везе[уреди]