Апострофа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Апострофа (грч. ἀποστροφή, apostrophé, што значи „одвратити се” или „одустати”; задње слово „е” се се наглашава)[1] усклична је стилска фигура.[2] Појављује се када се говорник престаје обраћати публици (нпр. у представи) и усмерава говор трећој страни, као што је супарнички парничар или нека друга особа, понекад одсутна са сцене. Често је прималац персонификовани апстрактни квалитет или неживи предмет.[3][4] У драмским делима и поезији написаним или преведеним на енглески, таква стилска фигура често се представља вокативним узвиком „О”. Песници могу апострофирати вољену, музу, Бога, љубав, време или било који други појам који не може да говори у стварности.[5][6][7]

Примери[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Definition of Apostrophe”. Dictionary.com. Приступљено 24. 2. 2018. 
  2. ^ Wikisource-logo.svg Apostrophe”. Encyclopædia Britannica. 2 (11. изд.). 1911. стр. 205. 
  3. ^ Hays, J. Daniel; Duvall, J. Scott (1. 9. 2011). The Baker Illustrated Bible Handbook (Text Only изд.). Baker Books. стр. 891. ISBN 978-1-4412-3785-9. 
  4. ^ Ford, Margaret L. (1984). Techniques of Good Writing. Irwin Pub. стр. 27. ISBN 978-0-7725-5001-9. Приступљено 8. 8. 2013. 
  5. ^ „Apostrophe (poetry)”. Grammarist.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2018. 
  6. ^ „The Apostrophe”. English Literature and Composition (на језику: енглески). 4. 2. 2013. Приступљено 25. 2. 2018. 
  7. ^ Ridderstrøm, Av Helge (21. 11. 2016). „Apostrofe” (PDF). Приступљено 25. 2. 2018. 
  8. ^ Greenblatt, Stephen (2006). The Norton Anthology of English Literature Ed. 8, Vol. D. New York: Norton. стр. 429. 
  9. ^ „Politics of friendship (Cover Story)”. American Imago. 22. 9. 1993. 

Спољашње везе[уреди]