Априлски устав

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Насловна страна Устава из 1901.

Устав Србије из 1901. године је био пети по реду Устав Србије, који је био на снази од 1901. до 1903. Устав се такође назива Априлски или Октроисани устав, јер га је наметнуо краљ Александар Обреновић, чиме је ојачан аутократски вид његовог политичког режима. После убиства краља Александра 1903. године, устав је стављен ван снаге усвајањем новог, либералнијег устава из 1903.

Позадина[уреди]

Краљ Милан Обреновић је абдицирао 22. фебруара 1889. године. Наследио га је малолетни син Александар, уместо кога је владало Намесништво: Јован Ристић, генерал Коста Протић и генерал Јован Белимарковић. Због сукоба око радикала и Намесништва у вези са трећим намесником након смрти генерала Протића, Намесништво је сменило радикалску владу, па је формирана влада либерала. Краљ Александар је 1. априла 1893. извршио државни удар прогласивши се пре времена за пунолетног. Док су радикали одобрили овакав потез либерали су били суздржани. Јануара 1894. у Србију се незаконито вратио стари краљ Милан. Наиме, Милан је са радикалима склопио договор по коме ће након абдикације отићи из земље и неће се више враћати сем у случају болести младог краља. Такође се одрекао члана Краљевског дома и српског држављанства. За узврат добио је три милиона франака, од којих је два милиона обезбедио руски император. Радикали су донели и посебан закон о томе како би обезбедили поштовање договора. Штампа је оштро нападала краља Милана због његовог мешања у власт. Штампа није смела да напада чланове Краљевског дома, али краљ Милан то није ни био, чак није био ни српски држављанин. Издат је указ (подзаконски правни акт) којим је суспендован закон о бившем краљу. Краљ Александар је 9. маја 1894. извршио други државни удар, обуставио је Устав Србије од 1888. године и вратио на снагу Устав Србије од 1869. године. Србију су потом потресли следећи догађаји: Ивањдански атентат 1899, женидба краља Александра са дворском дамом његове мајке Драгом Машин 1900, смрт краља Милана у Бечу 1901. године. Краљ Александар је извршио трећи државни удар 6. априла 1901. октроишући нови устав. Устав од 1901. године се назива и Априлски устав, као и Октроисани устав.

Садржина Устава[уреди]

Плашећи се да неће имати мушког потомка у Устав, краљ је увео одредбу о могућности да жена наследи престо.

Уведено је дводомно народно представништво — Сенат и Народна скупштина.
У Сенат улазе чланови „по праву“: престолонаследник, београдски архиепископ, нишки епископ, 30 чланова које именује краљ (доживотни сенатори) и 18 изборних. Активно бирачко право имају особе старије од 21 годину које плаћају порез од бар 45 динара. Пасивно бирачко право имају особе старије од 40 година које плаћају порез од бар 200 динара.
Народна скупштина има 130 посланика. Право да бирају имају пунолетне особе које плаћају порез већи од 15 динара, а право да буду бирани имају особе старије од 30 година које плаћају порез већи од 60 динара. Мандат траје четири године.
Нема Велике народне скупштине.

Законодавну власт имају краљ и народно представништво. Краљ путем својих посланика има превласт у законодавној власти.

Министре именује краљ. Кривично су одговорни за дела попут издаје земље и владаоца, повреду устава и закона, примање мита.

Државни савет решава о жалбама против указа. Чланове поставља краљ из реда доживотних сенатора.

Исход Устава[уреди]

Уставу је замерано на начину на који је донет; што не прокламује грађанска права и слободе; дводомна структура народног представништва; укидање Велике народне скупштине; прелазак законодавне и буџетске власти у руке Сената (који је под краљевим утицајем).

Литература[уреди]

  • Устави Кнежевине и Краљевине Србије 1835-1903, Београд, Научна књига, 1988.
  • Љубомирка Кркљуш: Правна историја српског народа, Нови Сад, Прометеј, 2003.
  • Popović-Obradović, Olga (2008). Kakva ili kolika država?: Ogledi o političkoj i društvenoj istoriji Srbije XIX–XXI veka. Helsinški odbor za ljudska prava. ISBN 9788672081558. 

Спољашње везе[уреди]