Арагацотн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 40°25′N 40°10′E / 40.417° СГШ; 40.167° ИГД / 40.417; 40.167

Арагацотн
јерм. Արագածոտն
Положај
Држава  Јерменија
Админ. центар Аштарак
Највећи град Апаран, Талин
Службени језик јерменски
Марзпет David Gevorgyan (од 2018)
Површина 2.755 km2
Становништво 2010.
 — број ст. 141.800
 — густина ст. 51,47 ст./km2
 — ISO 3166-2 AM.AG
Временска зона UTC+4 (лети +5)
Поштански број 0201-0514
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Арагацотн (јерм. Արագածոտն) је једна од 11 административних јединица Републике Јерменије, односно један од десет марзева.

Налази се у западном делу земље, дуж јужних обронака највише планине у Јерменији Арагаца. На северозападу је ограничен марзом Ширак, на североистоку је Лори, на истоку Котајк а на југу марз Армавир. На крајњем југоистоку граничи се са административним подручјем града Јеревана, док је на западу међународна граница са Турском.

Овако ограничено подручје има површину од 2.755 км² или 9,3% државне територије. На територији марза је 2010. живело 141.800 становника. Административни центар марза је град Аштарак, а статус урбаних градских центара имају још и Апаран и Талин. Поред Јермена који чине основу популације у овом подручју живи значајнији број припадника Језидске курдске мањине.

Име марза у буквалном преводу означава „подножје Арагаца“.

Географија[уреди]

Пејзажом Арагацотна доминирају планине и ливаде (околина Апарана)

Арагацотн се налази у западном делу Јерменије и у најкраћем се може рећи да је смештен између Јеревана и Арагаца са једне, односно Касаха и Ахурјана са друге стране. Најважније притоке Касаха (десне притоке) су Амберд и Гехарот. Целом провинцијом доминирају врхови Арагаца који је са надморском висином од 4.095 метара и највиши врх целе Јерменије. Најнижи део марза налази се у западном делу и лежи на надморској висини од 950 метара.[1] Идући ка југу и западу земљиште се постепено спушта ка нешто сушнијој Араратској равници.

Најважнији водоток је река Касах која извире испод јужних обронака Арагаца, а на њој је изграђено вештачко Апаранско језеро. Са планине се ка југу спуштају бројни мањи водотоци који се одликују бујичним карактером и који изазивају велике штете пољопривредним подручјима. У близини највишег врха Арагаца налази се планинско језеро Кари лич (или Камено језеро), једно од највиших језера у Јерменији.

У вегетационом смислу провинцијом доминирају континуиране алпске ливаде које су местимично испресецане дубоким кањонима и стеновитим голетима. Ређе су храстове шуме галеријског типа.[2]

Клима области варира од умерено континенталне до оштре планинске, тако да су највиши врхови Арагаца током целе године прекривени снегом.

Историја[уреди]

Остаци тврђаве Амберд из VII века

Подручје данашњег Арагацотна било је насељено још у праисторији, а посебно долина Касаха (захваљујући плодном тлу и умереној клими). О најранијим насељима сведоче бројни археолошки локалитети из каменог и бронзаног доба. Прва државна организација на овом подручју било је Јерменско краљевство које се још називало и Вотн Арагацо. Северни делови Арагацотна у средњем веку називали су се Амберд. Од IXXI века подручје је било део књажевине Пахлавуни.

Године 1386. цела област је опустошена од стране војске татарског емира Темерлана, а већ током XV века област је потпала под власт туркијске државе Кара Којунлу. Године 1828. Арагацотн, као и цела Источна Јерменија постаје део Руске империје.

Демографија[уреди]

Према проценама државне статистичке службе Јерменије (Армстат) у марзу је у 2010. живела 141.800 становника или 4,5% целокупне популације Јерменије. Са просечно 51,47 стан/км² (после Вајоц Џора) ово је најређе насељени део Јерменије. Око 75% становника живи у руралним срединама.

1991. 1993. 1995. 1997. 1999. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2010.
Становника 142.000 146.300 138.700 138.800 138.300 138.200 138.400 138.500 138.800 139.100 139.500 140.000 141.800
Градско становништво 39.600 42.400 35.300 34.100 33.300 33.000 32.900 32.900 32.900 32.900 33.000 33.000 33.100
Извори: ArmStat[3][4]


Поред основне популације (коју чине Јермени), у марзу живи око 6.000 припадника курдске заједнице Језиди који чине најбројнију националну мањину у провинцији.

У административном погледу Арагацотн је подељен на 4 рејона (Аштарак, Апаран, Арагац и Талин) са укупно 117 насеља. Од тог броја само три насеља (Аштарак, Апаран и Талин) се сматрају урбаним центрима док је преосталих 111 руралног карактера.

Градови у Арагацотну
по броју становника у 2010.
1. Аштарак 21.600 2. Апаран 6.600
3. Талин 5.500

Знаменитости[уреди]

Као доказ богате прошлости овог краја сведоче бројни остаци тврђава и цркава. Неки од најзначајнијих културно историјских споменика су средњовековна тврђава Амберд те средњовековни манастири Сагмосаванк и Оганаванк.

Али свакако једна од највећих знаменитости целог краја налази се у селу Ошакане, на крајњем југу марза (на обалама Касаха) и реч је о гробници оца јерменске писмености и светитеља јерменске цркве Месропа Маштоца.

У северном делу, на обронцима Арагаца налази се Бјураканска опсерваторија, изграђена 1946. године.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Армения — Область Арагацотн. Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 2, 2009) (на језику: енглески)
  2. ^ FindArmenia.com — Арагацотнский марз
  3. ^ ArmStat, «Demographic Handbook of Armenia» (архив), 2007. (на језику: енглески)
  4. ^ ArmStat, «Number of De Jure Population of the Republic of Armenia as of April 1, 2010», 2010. (на језику: јерменски)

Спољашње везе[уреди]