Арагонски грађански рат
![]() | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
![]() | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
Арагонски грађански рат | ||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
![]() Папир потписан у Каспи, који је означио крај рата | ||||||||||||
| ||||||||||||
Сукобљене стране | ||||||||||||
![]() Краљевина Арагон |
![]() Кнежевина Каталонија |
![]() Краљевина Валенсија | ||||||||||
Команданти и вође | ||||||||||||
Ђауме II од Урђела, Антонио де Луна, Фадрике де Луна, Породица Уреа, Фернандо, инфант Кастиље, Надбискуп Сарагосе † |
Луис од Калабрије, Хуан де Прадес |
Алфонсо I од Гандије †, Алфонсо II од Гандије, Породица Сентелас, Породица Виларегут | ||||||||||
Јачина | ||||||||||||
Огромна | Мала | Мала | ||||||||||
Жртве и губици | ||||||||||||
Врло велики | Мали | Велики |
Арагонски грађански рат (31. мај 1410 — 28. јун 1412) био је сукоб који се догодио због тога што је арагонски краљ Мартин умро без легитимних мушких наследника. Тада се јавило много претендената на престо. За време рата Круна Арагона на Иберијском полуострву је била је подељена на три табора, иако су они били у међусобном сукобу. Рат се завршио споразумом из Каспе и доласком Фернанда, инфанта од Кастиље на власт у Круни Арагона.
Списак кандидата
[уреди | уреди извор]Успон Фернанда, инфанта Кастиље, као кандидата за арагонски престо
[уреди | уреди извор]Фернандо је био један од претендената за арагонски престо, јер је његова мајка била кћерка арагонског краља Переа IV Свечаног. Био је један од најслабијих претендената, али моћнији претенденти су се борили међусобно, па је Фернандо ојачао. Фернандовим присталицама се придружио утицаног надбискуп Сарагосе, који је у савез са Фернандом увукао многе моћне племиће Арагона. Нови гроф Ургела Антонио де Луна је убио надбискупа и покушао да освоји Сарагосу, али није доживео понижавајући пораз. Тај пораз је изазвао јачање Фернанда у Арагону. Од септембра 1411. године Фернандо је био најмоћнији претендент за арагонски престо, Фернандо није постигао никакве успехе у провинцији Валенсији. У јануару 1412. у бици код Морведреа Антонио де Луна је поражен од стране Фернандових снага.[тражи се извор]
Споразум из Каспе
[уреди | уреди извор]Авињонски антипапа Бенедикт XIII (папа 1393-1423) је одлучио да донесе мир Арагону па је наредио да се сва три краљевства: Арагон, Валенсија и Каталонија, која су тих година настала на тлу Арагона изаберу по три своја предсавника. Представници Арагона су били:
- Доминго Рам, бископ Уеске,
- Франсиско де Аранда, картузијански монах,
- Беренгер де Барафи, један од најугледнијих правника тог доба.
Представници Каталоније су били:
- Педро Загарига, надбискуп Тарагоне,
- Гуљелмо де Велсека, један од најугледнијих адвоката,
- Бернандо де Гуалбес, правник.
Представници Валенсије су били:
- Бонифацио Ферер, велики мајстор Картузијанаца и Доминиканаца,
- Висенте Ферер, веома речит и побожан монах,
- Хинес Рабаса, адвокат.
29. маја свих девет представника се састало у Каспи и до 28. јуна одлучили у Фернандову корист, за шта је највише био заслужан Венсенте Ферера.
Литература
[уреди | уреди извор]- Chaytor, H. J. A History of Aragon and Catalonia. London: Methuen, 1933.