Арапи у Србији
| Укупна популација | |
|---|---|
| |
| Региони са значајном популацијом | |
| Београд | |
| Језици | |
| Арапски језик, Српски језик | |
| Религија | |
| Ислам, хришћанство |
Арапи у Србији су углавном исељеници из низа арапских земаља, посебно Либије, Либана, Сирије, Палестине, Ирака и Јордана; као и мале групе из Египта, Алжира, Туниса, Марока и Судана. Држављани Либана и Сирије били су први Арапи који су стигли у модерну Србију. Током 1970-их и 1980-их, на Универзитет у Београду уписано је много студената из Ирака и Сирије. У скорије време, као резултат арапског пролећа и грађанског рата у Сирији, велики број Арапа пролази кроз Србију као избеглице, покушавајући да емигрира у западну Европу.
Либијски држављани[уреди | уреди извор]
У Србији постоји мала заједница Либијаца, углавном у Београду. Од 1997. године у Београду постоји Либијска школа, која се од 2012. године проширила како би опслужила заједницу. [4]
Ирачки држављани[уреди | уреди извор]
Већина Ирачана у Србији су образовани људи, а Србију виде као „пријатељску и братску“ земљу. [5]
Сиријски држављани[уреди | уреди извор]
До прве половине 2013. године азил у Србији затражило је 432 држављана Сирије. [6]
Култура[уреди | уреди извор]
Чланови заједнице се придржавају ислама (видети и Ислам у Србији) и источног хришћанства.
Људи[уреди | уреди извор]
- Мухамед Јусуфспахић, муфтија, рођен у Београду; Отац Бошњак и мајка Египћанка. [7]
- Јосиф Ал Саид, ММА борац, [8] рођен у Београду; Отац Јорданац и мајка Српкиња.
- Амјад Мигати, српски политичар и члан Српске радикалне странке; [9] Јордан.
- Недал Халил, бизнисмен и извршни директор компаније Аман; [10] Јордан.
- Мохамед Дахлан, политичар и бивши вођа Фатаха у Гази, Палестина.
- Џавад Алдроуби, лекар рођен у Сирији. Студирао медицину на Универзитету у Новом Саду, специјализација на педијатрији.
Види још[уреди | уреди извор]
- Односи између Ирака и Србије
- Односи Палестине и Србије
- Односи Србије и Сирије
- Односи Србије и Уједињених Арапских Емирата
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „[[Арапи|Арапа]], [[Либан|Либанаца]]”. Joshua Project. 2016. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ „MIGRATION PROFILE OF THE REPUBLIC OF SERBIA FOR 2014” (PDF). Serbian Government. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-01-22. г. Приступљено 2016-04-11.
- ^ „U jednoj ruci držim maslinovu granu, u drugoj pištolj, ne dozvolite da ispustim maslinovu granu”. Prestige MM. 1. 10. 2011.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2022.
- ^ „Iraqis in Belgrade celebrate U.S. withdrawal”. B92.net. 5. 7. 2009.
- ^ „Sirijci najbrojniji u centrima za azil”. 021.rs. 3. 9. 2013. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г.
- ^ „Ja sam srpski patriota”. Pressonline.rs. 2012-03-28. Архивирано из оригинала 15. 01. 2018. г. Приступљено 10. 06. 2022.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 10. 06. 2022.
- ^ „Jordanac radikalski poslanik”.
- ^ „Jordanac gazda srpskih trgovina”.
| Мањине (са саветима националних мањина) |  | |
|---|---|---|
| Остале мањине | ||
