Араповац (Лазаревац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Араповац
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Градска општина Лазаревац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 644
Географске карактеристике
Координате 44°27′11″ СГШ; 20°23′10″ ИГД / 44.453° СГШ; 20.386166° ИГД / 44.453; 20.386166Координате: 44°27′11″ СГШ; 20°23′10″ ИГД / 44.453° СГШ; 20.386166° ИГД / 44.453; 20.386166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 207 м
Араповац на мапи Србије
Араповац
Араповац
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Араповац је насеље у градској општини Лазаревац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 644 становника.

Историја[уреди]

Араповац се налази североисточно од Лазаревца. Лазаревац се помиње у арачким списковима; године 1818. имао је 30 кућа и припадало је Катићевој Кнежевини и чинило једну општину са Јунковцем и Сакуљом и по попису из 1921. године има 124 куће са 902 становника. Данашње породице су потомци млађих досељеника.

По предању први се овде населио неки Милан Чурукпара. Не зна се од куда је дошао. Ишао је лутао па се овде задржи са женом и децом. Направио је колибу и настанио се. Једног дана, пред само вече, удари од некуд неки Арапин, дође пред Миланову колибу и задржи се да код њега преноћи. Милан му дозволи и преко ноћи га убије. Убрзо се сазнало о овоме убиству, и због тога што је овде убијен Арапин прозвано је, према предању, и село Араповац. Друга породица која се после Милана населила били су неки Цигани Решетари, тако названи што су правили решета. Од ове породице има врло много потомака, а има још неколико досељених породица за које се не зна од куда су старином. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Араповац живи 610 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,4 година (40,6 код мушкараца и 42,2 код жена). У насељу има 256 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.032
1961. 1.020
1971. 861
1981. 825
1991. 830 819
2002. 754 766
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
745 98,80 %
Црногорци
  
2 0,26 %
Хрвати
  
1 0,13 %
Словенци
  
1 0,13 %
Мађари
  
1 0,13 %
непознато
  
4 0,53 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Араповца од Сретена Јелисавћића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји, настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература[уреди]

  • Подаци су узети из описа Араповца од Сретена Јелисавчића (рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  • Монографија Подунавске области 1812-1927. објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани

Спољашње везе[уреди]