Арарат Мирзојан

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Armenian Speaker Ararat Mirzoyan, Yerevan, 25 November 2019 (cropped).jpg

Арарат Мирзојан (јерм. Արարատ Միրզոյան; Јереван, 23 новембар 1979) јерменски је политичар који тренутно обавља функцију председника Народне скупштине Јерменије.

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Као оснивач Странке грађанског уговора,[1] кандидовао се у оквиру Савеза за излаз на парламентарним изборима 2017. године и изабран је за представника трећег изборног округа, који се састоји од јереванских насеља Малатиа-Себастиа и Шенгавит.

Као противник Сержа Саргсјана, Мирзојан је играо кључну улогу у јерменској револуцији усмереној против Саргсијановог преласка са места председника на место премијера. 11. априла 2018. године запалио је димне бакљу током говора у Народној скупштини да би скренуо пажњу на планиране протесте, који су на крају резултирали Саргсјановом оставком.[2]

У мају 2018. године, након што је Никол Пашињан заменио Саргсјана на месту премијера, Мирзојан је именован за првог потпредседника владе у новој администрацији,[3] због чега је морао да се одрекне посланичког места у парламенту.

У марту 2020. године, састао се са председницом Народне скупштине Републике Србије, Мајом Гојковић у Београду и потписали су Меморандум о разумевању између Народне скупштине Јерменије и Народне скупштине Србије.[4]

Ујутро 10. новембра 2020. демонстранти су заузели зграду парламента и извукли Мирзојана из аутомобила, захтевајући да знају где се налази премијер Никол Пашињан, који је само неколико сати раније најавио мировни уговор са Азербејџаном за окончање рата око Нагорно-Карабаха.[5][6][7] Мирзојана је претукла руља, а касније је пребачен у болницу, где је оперисан и речено је да је у добром стању.[8]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Пре него што је ушао у политику, Мирзојан је радио код низа послодаваца у Јерменији, укључујући музеј-институт Јерменског геноцида, ХСБЦ банку Јерменија, новинску агенцију РЕГНУМ и Међународну фондацију за изборне системе.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „National Assembly of the Republic of Armenia | Official Web Site | parliament.am”. www.parliament.am. Приступљено 2020-11-16. 
  2. ^ „Up In Smoke: Armenian Deputies Light Flares In Parliament In Sarkisian Protest”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  3. ^ „Ararat Mirzoyan: Armenia's New First Deputy Prime Minister”. Hetq.am (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16. 
  4. ^ „И геноцид над Јерменима тема разговора Арарата Мирзојана и Маје Гојковић”. Politika Online. Приступљено 2020-11-16. 
  5. ^ „Протестующие в Ереване избили спикера парламента Армении”. РИА Новости (на језику: руски). 20201110T0317. Приступљено 2020-11-16.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ „Демонстранты захватили здание парламента Армении”. Interfax.ru (на језику: руски). Приступљено 2020-11-16.  Невалидан унос |dead-url=live (помоћ)
  7. ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Демонстранти претукли предсједника јерменског Парламента (ВИДЕО)”. СВИЈЕТ - РТРС. Приступљено 2020-11-16. 
  8. ^ Troianovski, Anton (2020-11-10). „In Bitter Nagorno-Karabakh War, a Reordering of Regional Powers”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-11-16. 
  9. ^ „Ararat Mirzoyan appointed First Deputy Prime Minister”. news.am (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-16.