Арача

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рушевине цркве Арача
Арача

Арача је рушевина средњовековне романичке цркве које се налази између Новог Бечеја и Новог Милошева у Србији, тачније 12 километра од Новог Бечеја. Године 1948. године је стављена под заштиту као културно добро.[1]

Историја[уреди]

Арача је изграђена око 1230. године на темељима старије цркве из 11. века. Опљачкана је и уништена 1280, а обновљена 1370. године по налогу краљице Јелисавете Котроманић Анжујске. У тој обнови додат је готски торањ, чији остаци постоје и данас. Претпоставља се да је црква припадала имању које је 1407. краљ Жигмунд подарио деспоту Стефану Лазаревићу. Касније је припадала деспоту Ђурђу Бранковићу, који ју је поклонио Павлу Бирињију. Године 1551. Турци Османлије су спалили цркву и од тада никада није обновљена.

Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви су трајали од 1970. до 1978. године. Радови су вођени од стране завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, а водио их је Шандор Нађ, археолог Музеја Војводине у Новом Саду. Археолошке радове је наставио Небојша Станојев, археолог Музеја Војводине.

Референце[уреди]

  1. ^ Crkva Sv. Arhanđela Mihaila, Arača, Приступљено 23. 7. 2015.

Литература[уреди]

  • Станојев, Небојша (2004). Арача. Нови Сад: Музеј Војводине. ISBN 86-82077-21-3. 

Спољашње везе[уреди]