Арборетум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Арборетум Шумарског факултета, Београд

Арборетум (од лат. arbor - дрво) представља збирку аутохтоних (домаћих) и алохтоних (страних) врста дрвећа и жбуња.

У арборетуму су врсте често груписане у заједнице које одговарају заједницама какве постоје у природи, аутохтоних врста или егзота. Једна таква заједница је алпинум (латински: alpes – алпски, у ширем значењу планински) - заједница биљака које расту на високим планинама. Основна функција арборетума је научно-образовна, па се у њима често могу наћи и посебне колекције храстова, врба, топола и других родова.[1][2]

Функција и значај арборетума[уреди]

Збирка четинара у арборетуму Шумарског факултета у Београду.

Осим научно-образовне арборетум има и декоративну декоративне улогу, као и санитарно-хигијенски значај. Арборетуми се оснивају у склопу различитих релевантних институција или ботаничких башта, али се могу подизати и као јавне зелене површине - паркови.

  • Научно-образовна функција огледа се у могућности одвијања практичне наставе из релевантних области (ботаника, шумарство и сл). У њему се проучавају биолошка својства дрвенастих врста и њихови међусобни односи и врше друга мултидисциплинарна истраживања. У Србији су арборетуми заштићени законом као Споменици природе III категорије.
  • Декоративна функција арборетум испуњава уклапајући се у систем зеленила околног простора. Својим композиционим решењима и разноврсношћу биљака свакако доприноси у великој мери пејзажу, а свакако представља репрезентативну зелену површину.
  • Санитарно-хигијенска функција заснива се на чињеници да су арборетуми најчешће велике зелене површине и самим тим имају велики утицај на смањење загађења ваздуха, редукцију буке, регулацију температуре и влажности ваздуха и друге врсте загађења.[1][3]

Арборетум и ботаничка башта[уреди]

Арборетуми су ботаничке баште у којима се узгајају само дрвенасте врсте − дрвеће и грмље, док се у ботаничким баштама у ширем смислу узгајају разноврсније биљке. У арборетумима најчешће нема стакленика, већ се биљке саде на отвореном.[4]

При подизању арборетума критеријуми за избор биљака се реазликују од оних у хортикултурном обликовању других простора, као што су паркови, перивоји и баште, јер ако се осим научне и едукативне функције води рачуна и о естетском изгледу, арборетум неће бити само група без реда посађених експерименталних биљака, већ и простор пријатан за боравак. [5]

Осим тога, уношење нових биљних врста у арборетум може допринети биоразноликости и ширег подручја, али и имати негативне последице, због чега је пре уношења сваке нове врсте неопходно проверити њену могућу инвазивност.[5]

Примери арборетума у свету[уреди]

  • Један од најстаријих арборетума у свету је Арборетум ботаничке баште у Токију. Сматра се да је овај арборетум основан пре око 800 година.
  • Највећа збирка дрвенастих врста умереног појаса налази се у саставу ботаничке баште Кју гарденс (Kew Gardens) поред Лондона. Основана је 1848 године.
  • Међу најстарије арборетуме у Европи убраја се Арборетум Трстено код Дубровника. Основала га је почетком 16. века дубровачка породица Гучетић-Гозе. Познат је по збирци средоземних и егзотичних биљака. Као споменик природе заштићен је од 1948. године.[6]

Примери арборетума у Србији[уреди]

Алпинетум у арборетуму Шумарског факултета у Београду.
  • Арборетум Шумарског факултета у Београду у коме расте преко 300 дрвенастих и жбунастих врста и унутарврсних таксона, представљених са преко 2.000 примерака - 218 лишћарских и 24 четинарске врсте. Од овог броја 77 су домаће врсте дрвећа и жбуња, а 146 увезене. Отворен је за јавност. Заштићен је законом као Споменик природе III категорије.[7]
  • Арборетум Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду представља збирку искључиво аутохтоних врста које расту на Фрушкој гори. Дизајниран је у слободном пејзажном стилу вртне уметности.[8]

Примери аробретума у Хрватској[уреди]

Арболетум Трстено, Нептунова фонтана
  • Арборетум Трстено, код Дубровника, који потиче с почетка 16. века[9]
  • Арборетум Опека[9] у Марчану, код Вараждина, из 19. века.
  • Арборетум Лисичине, код Лисичина, општина Воћин, заузима 45 ha.[9] Настао је у другој половини 20. века. Располаже најбогатијим живим збиркама различитих таксона четинара у Хрватској, као и значајним колекцијама појединих родова листопадног дрвећа.[10]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Енциклопедија Лексикографског завода, Загреб: Лексикографски завод ФНРЈ 
  2. Примарна интерактивна школска енциклопедија, 2, Београд: Моно и Мањана, 2009 
  3. Арборетум Шумарског факултета у Београду - функција и значај
  4. ХРТ (16 05 2015)
  5. 5,0 5,1 Иџојтић (2011). стр. 199.
  6. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje
  7. Арборетум Шумарског факултета у Београду
  8. Arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode
  9. 9,0 9,1 9,2 Иџојтић (2011). стр. 193.
  10. Иџојтић (2011). стр. 200.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]