Аргон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аргон,  18Ar
Argon-glow.jpg
Аргон у аргонској цеви
Општа својства
Име, симбол аргон, Ar
Аргон у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
Ne

Ar

Kr
хлораргонкалијум
Атомски број (Z) 18
Група, блок група 18
(племенити гасови)
, p-блок
Периода периода 3
Категорија   племенити гас
Рел. ат. маса (Ar) 39,948 u
Ел. конфигурација [Ne]3s23p6
по љускама
2, 8, 8
Физичка својства
Боја безбојан
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 83,8 K
(−189,35 °C)
Тачка кључања 87,3 K
(−185,85 °C)
Густина 1,784 kg/m3
Моларна запремина 22,56×10−3 m3/mol
Топлота фузије 1,188 kJ/mol
Топлота испаравања 6,447 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 520 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 0
Енергије јонизације 1: 1520,6 kJ/mol
2: 2665,8 kJ/mol
3: 3931 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус bd (71) pm
Ковалентни радијус 97 pm
Валсов радијус 188 pm
Кристална структура постраничноцентрирана кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за аргон
Брзина звука 319 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 0,01772 W/(m·K)
референцеВикиподаци

Аргон (Ar, лат. argon) је племенити гас (не ступа скоро ни у какве хемијске раекције).[1] Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.

Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.

Заступљеност[уреди]

Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.[2]

Особине[уреди]

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186°C и 1,013 бар је у течном стању.

Примена[уреди]

  • У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
  • У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
  • У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
  • У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185°C
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона

Поступак и материјали[уреди]

  • У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
  • За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...

Извори[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]