Аргон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аргон
Argon-glow.jpg
Аргон у аргонској цеви
Општа својства
Име, симбол аргон, Ar
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Ne

Ar

Kr
хлораргонкалијум
Атомски број (Z) 18
Група, периода група 18 (племенити гасови), периода 3
Блок p-блок
Категорија   племенити гас
Рел. ат. маса (Ar) 39,948(1)[1]
Ел. конфигурација [Ne]3s23p6
по љускама
2, 8, 8
Физичка својства
Боја безбојан
Агрегатно стање гасовито
Тачка топљења 83,8 K (−189,35 °‍C)
Тачка кључања 87,3 K (−185,85 °C)
Густина 1,784 kg/m3
Моларна запремина 22,56×10−3 m3/mol
Топлота фузије 1,188 kJ/mol
Топлота испаравања 6,447 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 520 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 0
Енергије јонизације 1: 1520,6 kJ/mol
2: 2665,8 kJ/mol
3: 3931 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус bd (71) pm
Ковалентни радијус 97 pm
Валсов радијус 188 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Површинскицентрирана тесерална кристална структура за аргон
Брзина звука 319 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 0,01772 W/(m·K)
CAS број 7440-37-1
референцеВикиподаци

Аргон (Ar, лат. argon) племенити је гас (не ступа скоро ни у какве хемијске реакције).[2] Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.

Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.

Заступљеност[уреди]

Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.[3]

Особине[уреди]

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186 °C и 1,013 бар је у течном стању.

Примена[уреди]

  • У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
  • У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
  • У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
  • У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185 °C
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона

Поступак и материјали[уреди]

  • У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
  • За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]