Аргон
 Аргон у аргонској цеви | |||||||
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | аргон, Ar | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 18 | ||||||
| Група, периода | група 18 (племенити гасови), периода 3 | ||||||
| Блок | p-блок | ||||||
| Категорија | племенити гас | ||||||
| Рел. ат. маса (Ar) | 39,948(1)[1] | ||||||
| Ел. конфигурација | [Ne]3s23p6 | ||||||
по љускама | 2, 8, 8 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Боја | безбојан | ||||||
| Агрегатно стање | гасовито | ||||||
| Тачка топљења | 83,8 K (−189,35 °C) | ||||||
| Тачка кључања | 87,3 K (−185,85 °C) | ||||||
| Густина | 1,784 kg/m3 | ||||||
| Моларна запремина | 22,56×10−3 m3/mol | ||||||
| Топлота фузије | 1,188 kJ/mol | ||||||
| Топлота испаравања | 6,447 kJ/mol | ||||||
| Сп. топл. капацитет | 520 J/(kg·K) | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 0 | ||||||
| Енергије јонизације |
1: 1520,6 kJ/mol 2: 2665,8 kJ/mol 3: 3931 kJ/mol (остале) | ||||||
| Атомски радијус | bd (71) pm | ||||||
| Ковалентни радијус | 97 pm | ||||||
| Валсов радијус | 188 pm | ||||||
| |||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура |
постраничноцентр. кубична (FCC) | ||||||
| Брзина звука | 319 m/s (293,15 K) | ||||||
| Топл. водљивост | 0,01772 W/(m·K) | ||||||
| CAS број | 7440-37-1 | ||||||
Аргон (Ar, лат. argon) племенити је гас (не ступа скоро ни у какве хемијске реакције).[2] Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.
Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.
Садржај
Заступљеност[уреди]
Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.[3]
Особине[уреди]
Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186 °C и 1,013 бар је у течном стању.
Примена[уреди]
- У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
- У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
- У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
- У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...
Начин производње и испоруке[уреди]
- Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185 °C
- У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона
Поступак и материјали[уреди]
- У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
- За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
 |
Аргон на Викимедијиној остави. |
