Аријац

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Аријац, или Аријевац, има коријене као термин који су индоирански народи користили за самоименовање. Термин су користили индоаријски народи ведског периода у древној Индији као религијску ознаку за себе и за географску регију познату као Арјаварта, гдје је заснована индоаријска култура (у овој регији).[1][2] Ирански народи су користили термин као етничку ознаку за себе у списима Авесте, а ријеч је формирала етимолошки извор имена земље Иран.[3][4][5][6]

Иако коријен *h₄erós („члан сопствене скупине, за разлику од туђина”) највјероватније је праиндоевропског (ПИЕ) поријекла, употреба термина Аријац за самоименовање налази се само код индоиранских народа и не зна се да ли су говорници ПИЕ језика користили тај термин за означавање себе као скупине.[7][8] Научници истичу да је, чак и у стара времена, идеја бити „Аријац” била религиозна, културна и језичка, а не расна.[9][10][11]

Полазећи од погрешно интерпретираних референци у Ригведи од стране западних научника у 19. вијеку, термин „Аријац” је усвојен као расна категорија кроз дјела Жозефа Артура Гобина, чија се идеологија расе темељила на идеји плавих сјеверноевропских „Аријаца” који су мигрирали широм свијета и основали све велике цивилизације, прије него што је разблажена расним мијешањем са мјесним становништвом.

Кроз радове Хјустона Стјуарта Чемберлена, Гобинове идеје су касније утицале на нацистичку расну идеологију која је „аријске народе” сматрала природно надмоћнијим од осталих наводних расних скупина.[12] Злодјела која су почињена у име ове расне идеологије навеле су академике да избјегавају термин „аријски”, који је у неким случајевима замијењен с термином „индоирански”.[13]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Поријекло ријечи Аријац је од санскртске ријечи ā́rya (आर्य)[4][6][5] и сматра се да је за самоименовање користи сви индоирански народи.[14][15]

Поријекло[уреди | уреди извор]

Једна од најранијих епиграфских атестираних референци на ријеч ā́rya налази се у Бехистунском натпису из 6. вијека прије н. е, који описује да је састављен „на аријском [језику или писму]” (§ 70). Као што је случај и са осталим употребама староиранског језика, аријски у натпису не значи ништа друго осим ирански.[16]

Филолог Џејмс Патрик Малори тврди да је „као етничку ознаку ријеч [Аријац] најприкладније ограничити на Индоиранце, а најправедније за посљедње [Иранце], гдје још увијек даје име земљи Иран”.[3][2]

Санскрт[уреди | уреди извор]

У раној ведској књижевности, термин Āryāvarta (आर्यावर्त, пребивалиште Аријаца) био је назив за сјеверну Индију, гдје је било сједиште индоаријске културе. Мануов законик (2.22) назив Арјаварта користи за „предио између Хималаја и Виндхјаа, од Источног (Бенгалски залив) до Западног мора (Арабијско море)”.[1]

У почетку се термин користио као национални име за означавање оних који су обожавали ведска божанства (нарочито Индру) и слиједили ведску културу (нпр. жртвовање, Јаџна).[4][17]

Праиндоирански[уреди | уреди извор]

Санскртски термин долази од праиндоиранског коријена *arya-[18][19][20] или *aryo-,[21] назив који су Индоиранци користили за самоименовање.[22][23][24] Зендска ријеч airya ’частан’ и староперсијска ariya су такође деривати *aryo-[24] и такође служе за самоименовање.[4][25][26]

У иранским језицима, првобитни термини за самоименовање преживјели су у ријечима као што су Алани и Ирони.[27] Слично томе, име Ирана је персијска ријеч за земљу/мјесто Аријаца.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Gopal, Madan (1990). K.S. Gautam, ур. India through the ages (на језику: енглески). Publication Division, Ministry of Information and Broadcasting, Government of India. стр. 70. 
  2. 2,0 2,1 Cook, Michael (2014). Ancient Religions, Modern Politics: The Islamic Case in Comparative Perspective (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 68. ISBN 978-0-691-14490-0. Приступљено 5. 4. 2020. »Aryavarta [...] is defined by Manu as extending from the great Himalayas in the north to the Vindhyas of Central India in the south and from the sea in the west to the sea in the east.« 
  3. 3,0 3,1 Mallory 1991, стр. 125.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Oxford English Dictionary: "Aryan from Sanskrit Arya 'Noble'"
  5. 5,0 5,1 „Aryan | Definition & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2020. 
  6. 6,0 6,1 Trautmann, Thomas R. (2005). Aryans and British India (на језику: енглески). Yoda Press. стр. xxxii. ISBN 978-81-902272-1-6. Приступљено 5. 4. 2020. 
  7. ^ Mallory & Adams 1997, стр. 266–269.
  8. ^ Fortson IV 2011, стр. 209.
  9. ^ Anthony 2007, стр. 11.
  10. ^ Gnoli, Gherardo (1996), „Iranian Identity ii. Pre-Islamic Period”, Encyclopaedia Iranica, online edition, New York 
  11. ^ Zia-Ebrahimi, Reza. „Iranian Identity, the 'Aryan Race,' and Jake Gyllenhaal”. FRONTLINE - Tehran Bureau (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2020. 
  12. ^ Anthony 2007, стр. 9–11.
  13. ^ Witzel, Michael (2001). „Autochthonous Aryans? The Evidence from Old Indian and Iranian Texts”. Electronic Journal of Vedic Studies (на језику: енглески). 7 (3): 1—93. ISSN 1084-7561. doi:10.11588/ejvs.2001.3.830. Приступљено 5. 4. 2020. 
  14. ^ Hansen, William (22. 2. 2007). „Review for Aryan Idols: Indo-European Mythology as Ideology and Science”. jfr.sitehost.iu.edu (на језику: енглески). Journal of Folklore Research: JFR. Приступљено 5. 4. 2020. 
  15. ^ Leopold, Joan (1974). „British Applications of the Aryan Theory of Race to India, 1850-1870”. The English Historical Review (на језику: енглески). 89 (352): 578—603. ISSN 0013-8266. Приступљено 5. 4. 2020. 
  16. ^ Gershevitch, Ilya (1968). „Old Iranian Literature”. Iranian Studies (на језику: енглески). Brill: 2. 
  17. ^ Parmeshwaranand, Swami (2000). Encyclopaedic Dictionary of Vedic Terms (на језику: енглески). Sarup & Sons. стр. 120—128. ISBN 978-81-7625-088-7. Приступљено 5. 4. 2020. 
  18. ^ Fortson IV 2011, стр. 209, Fortson, IV: "The Sanskrit word ārya-, the source of the English word, was the self-designation of the Vedic Indic people and has a cognate in Iranian *arya, where it is also a self-designation..
  19. ^ Szemerényi, Oswald (1977). Studies in the Kinship Terminology of the Indo-European Languages: With Special Reference to Indian, Iranian, Greek, and Latin (на језику: енглески). Brill. стр. 125—146. Приступљено 5. 4. 2020. 
  20. ^ Dumézil, Georges (1960). Hommages à Georges Dumézil (на језику: француски). Приступљено 5. 4. 2020. 
  21. ^ Mallory & Adams 1997, стр. 304, J. P. Mallory and Douglas Q. Adams: "Our ability to reconstruct a Proto Indo-Iranian intermediate between Proto-Indo-European on the one hand and Proto-Indic and Proto-Iranian is also supported by the self-designation, *aryo-.".
  22. ^ Witzel, Michael (2000), The Home of the Aryans. In: A. Hinze and E. Tichy (eds), "Festschrift fuer Johanna Narten zum 70. Geburtstag", Muenchener Studien zur Sprachwissenschaft, Beihefte NF 19 (PDF), J. H. Roell 
  23. ^ Fortson IV 2011, стр. 209, Both the Indic and Iranian terms descend from a form *ārya that was used by the Indo-Iranian tribes to refer to themselves. (It is also the source of the country-name Iran, from a phrase meaning 'kingdom of the Aryans'.)".
  24. 24,0 24,1 Mallory & Adams 1997, стр. 304.
  25. ^ Bailey, H. W. „ARYA – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 03. 03. 2016. Приступљено 5. 4. 2020. »ARYA an ethnic epithet in the Achaemenid inscriptions and in the Zoroastrian Avestan tradition.« 
  26. ^ Duchesne-Guillemin 1979, стр. 337, Jacques Duchesne-Guillemin: "It thus seems that Ved. arya and Avest. airya are to be connected [...] with a Vedic homophone ari-, aryá- 'righteous, loyal, devout', and with Indo-Iranian *ara- 'fitting, proper'".
  27. ^ „ARYANS – Encyclopaedia Iranica”. www.iranicaonline.org (на језику: енглески). Приступљено 5. 4. 2020. 
  28. ^ Wiesehöfer, Josef (2001). Ancient Persia (на језику: енглески). Bloomsbury Academic. ISBN 978-1-86064-675-1. Приступљено 5. 4. 2020. 

Литература[уреди | уреди извор]