Арлекинка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Арлекинка
Histrionicus histrionicus drake Barnegat.jpg
Одрасли мужјак
Научна класификација
Царство: Животиње
Класа: Птице
Ред: Пловуше
Породица: Пловке
Потпородица: Ронци
Род: Histrionicus
Врста: H. histrionicus
Биномна номенклатура
Histrionicus histrionicus
(Linnaeus, 1758)
Подврсте
  • H. h. pacificus (Brooks, 1915) (спорна)
  • H. h. histrionicus (Linnaeus, 1758)
Синоними
  • Ocyplonessa
  • Anas histrionica Linnaeus, 1758

Арлекинка (лат. Histrionicus histrionicus) мала је патка ронка. Име потиче од Арлекина ( франц. Arlequin, итал. Arlecchino), шарено обученог карактера из Комедија дел арте. Специјски део врсте долази од речи лат. histrio, која значи "глумац".[2]

Опис[уреди]

Пар мужјака између пара женки

Гнездећи мужјак има шарено и комплексно обојено перје. Глава и врат су тамно плаве боје, са белом полумесечастом флеком на лицу испред ока, малом округлом туфном иза ока и великом овалном пегом, која се пружа низ врат. На темену главе има црну пругу са којом се парелелно пружа кестењаста пруга са обе стране главе. Бела огрлица са црним оквиром одваја главу од груди. Тело је светлије сиво обојено од главе, са кестењастим боковима. Бела пруга са црним оквирима одваја по вертикалној оси груди од бокова тела. Реп је црн, дугачак и зашиљен. Крилно огледало је металноплаве боје. Унутрашња секундарна пера су бела и формирају беле рубове на леђима када су крила склопљена. Кљун је плаво-сиве боје, а око црвенкасто. Одрасла женка је мање шарена, са браон-сивим телом. На глави се уочавају три беле флеке, једна иза ока, друга од ока ка кљуну је трећа изнад ока.[3]

Стандардне димензије[3][4]
дужина тела 380-430 милиметара
тежина 600 грама
распон крила 660 милиметара
дужина крила 188-202 милиметара
дужина репа 77-101.5 милиметара
дужина кљуна од базе до врха 25-27 милиметара
дужина писка 36.5-38.5 милиметара

Распрострањење и станиште[уреди]

Јаја из музејске збирке

Гнездилишна станишта су брзе и хладне речице и потоци на северозападу и североистоку Северне Америке, Гренланда, Исланда и источне Русије. Гнездо се обично налази на добро скривеној локацији на тлу, поред потока. Најчешће се среће на местима где се вода пенуша од брзине водотока или пада. Током зиме не мигрира далеко од свог гнездећег ареала и обитава око каменитих плажа Пацифика и Атлантика. Врло су ретке у Европи ван Скандинавије.

Популација источне Северне Америке је у паду и сматра се угроженом. Највероватнији разлог оваквог популационог тренда је губитак станишта изградњом мини-хифроелектрана и често изливање нафте близу обала.

Екологија[уреди]

Ова врста се храни пливањем испод површине воде или роњењем. Такође је примећено да попут правих патака полузарања и вади храну из воде. Храни се мекушцима, раковима и инсектима. Арлекинка има глатко, густо паковано перје, које чува вазхух и представља добру изолацију од хладноће, али такође смањује специфичну густину и олакшава плутање.

Таксономија[уреди]

Данас је једина врста из овог рода. Две праисторијске врсте арлекинке је описано из фосилних налаза, мада су иницијално биле у оквиру одвојених родова: Histrionicus shotwelli је позната из средњих и касних миоценских седимената из Орегона, САД и сматрао се одвојеним монофилетским родом, Ocyplonessa. Histrionicus ceruttii, који је живео у Калифорнији током касног плиоцена, се сматрао врстом која је сродна врстама рода Melanitta. Арлекинка се одувек сматрала монофилетском врстом. Источна и западна популација се понекад сматрају двема подврстама, где је источна номинална, H. histrionicus histrionicus, а западна описана као пацифичка H. h. pacificus, али постоји сумња у ваљаност другог таксона.

Референце[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2012). Histrionicus histrionicus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 193. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. 3,0 3,1 Godfrey, W. Earl (1966). Птице Канаде. Ottawa: National Museum of Canada. стр. 73. 
  4. ^ Сибли, Давид Ален (2000). Сиблијев водич за птице. New York: Knopf. стр. 97. ISBN 978-0-679-45122-8. 

Споњашње везе[уреди]