Армавир (марз)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Координате: 40°09′N 44°03′E / 40.150° СГШ; 44.050° ИГД / 40.150; 44.050

Армавир марз
Արմավիրի մարզ
Положај
Држава  Јерменија
Админ. центар Армавир
Највећи град Вагаршапат, Мецамор
Службени језик јерменски
Марзпет Ашот Каграманјан (од 2006.)
Површина 1.242 km2
Становништво 2010.
 — број ст. 284.500
 — густина ст. 229,07 ст./km2
 — ISO 3166-2 AM.AV
Временска зона UTC+4 (лети +5)
Поштански број 0901-1149
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Армавир марз (јер. Արմավիրի մարզ) представља једну од 11 административних целина Републике Јерменије (односно 1 од 10 марзева).

Налази се у западном делу Јерменије у Араратској равници, између планина Арагац на северу и Арарат на југу. На северу се граничи са марзом Арагацотн, а на истоку су административно подручје града Јеревана и марз Арарат. Западне и јужне границе овог марза уједно представљају и међународну границу са Турском (дужине око 130 км). Као административна јединица основан је одлуком владе Јерменије од 4. септембра 1995. године. Административни центар је град Армавир.

Са површином од свега 1.242 км² Армавир је најмања административна јединица Јерменије и заузима свега 4,2% државне територије.

Армавир је центар пољопривредног рејона, а укупна површина обрадивог земљишта је 70.049 ха. За пољопривреду су од изузетне важности воде река Аракса и Севџура (Мецамор) које се користе за наводњавање у сушном делу године. Западно од Вагаршапата налази се малено језеро Ајгр.

У овом делу земље налази се и град Ечмијадзин, седиште Католикоса Јерменске апостолске цркве. Код места Сардарапат (данас Армавир) се 1918. одиграла одлучујућа битка која је довела до заустављања инвазије Турака ка унутрашњости источне Јерменије. У близини Вагаршапата се налазе остаци манастирског комплекса Звартноц из раног средњек века.

Демографија[уреди]

У 2010. у марзу је живело 284.500 становника, или нешто мање од 9% целокупне популације Јерменије. По броју становника ово је најнасељенији део Јерменије, одмах после главног града Јеревана. Око 60% популације живи у сеоским срединама. Према службеним резултатима пописа из 2001. марз је насељавало 276.200 становника.[1]

У административном погледу Армавир је подељен на 3 региона Армавир, Ечмијадзин и Баргамјан. У целом марзу се налази укупно 98 насеља (хамајкнер) од којих су три градског (Армавир, Вагаршапат и Мецамор) а 95 сеоског типа.

Градови у Армавиру
по броју становника у 2010.[2]
1. Вагаршапат 57.500 2. Армавир 33.800
3. Мецамор 10.500

Привреда[уреди]

Привреда Армавира почива на развијеној пољопривреди и индустрији. Повољни географски услови омогућили су развој аграрне производње и сточарства. Узгајају се разне врсте воћа и поврћа, те житарица (ово подручје је житница Јерменије). У сточарској производњи највише је заступљено млечно сточарство (говеда, овце и козе) док се у последње време интензивније развија и свињогојство и перадарство.

Индустријска производња се базира на прехрамбеној и грађевинској индустрији. Код града Мецамора се налази једина нуклеарна електрана на Кавказу (Мецаморска нуклеарка) у којој се производи 40% укупне производње електричне енергије у Јерменији.

Кроз провинцију пролази ауто-пут од националног значаја којим је Јереван преко Армавира повезан са Гјумријем.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ ArmStat, Demographic Handbook of Armenia (archive), 2007.
  2. ^ World Gazeteer: Armenia. Подаци о броју становника за Јерменију по насељеним местима.

Спољашње везе и литература[уреди]