Арменово

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арменово
Macedonian Museums-101-Armenochori Florina-451.jpg
Етнографски музеј у Арменову
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаЗападна Македонија
ОкругЛерин
ОпштинаЛерин
Становништво
 — 2011.986
Географске карактеристике
Координате40°48′00″ СГШ; 21°28′00″ ИГД / 40.8000° СГШ; 21.4667° ИГД / 40.8000; 21.4667Координате: 40°48′00″ СГШ; 21°28′00″ ИГД / 40.8000° СГШ; 21.4667° ИГД / 40.8000; 21.4667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Ндм. висина620 м
Арменово на мапи Грчке
Арменово
Арменово
Арменово на мапи Грчке

Арменово (Арменор, Арменоро, грч. Αρμενοχώρι, Арменохори) је насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија. Према попису из 2011. било је 986 становника.[1]

Географија[уреди]

Насеље лежи на надморској висини од 620 метара, око 4 километара североисточно од Лерина, на путу који води од Лерина ка Солуну. Поред насеља тече Јелашка река, а у непосредној близини се налази железничка станица.[2]

Историја[уреди]

Према Стефану Верковићу, 1889. године у Арменову је живела 91 словенска породица са 446 становника.[3] У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односи на мушко станоништво 1873. године, Арменово је село са 100 домаћинства и 300 житеља Словена.[4] Васил Канчов бележи да је у Арменову 1900. године живело 780 Словена и 125 Турака.[5] Према секретару Бугарске егзархије, Димитру Мишеву, 1905. године Арменово има 352 Словена егзархиста и 424 патријаршиста.[6] На попису из 1913. године у насељу је живело 830 житеља, а 1920. 871 житељ. Након исељења Турака 1924. године, досељено је 20 грчких породица са 58 чланова из Понта. У Арменову је 1928. било 1.045, а 1940. 1.446 житеља. Однос између Словена и Грка у насељу је сличан некадашњем односу Словена и Турака.[2]

Пописи[уреди]

Година 1940 1951 1961 1971 1981 1991 2001 2011
Становништво 1.446 1.532 1.327 1.007 1.064 1.014 1.063 986

Привреда[уреди]

Становништво се претежно бави земљорадњом, а развијено је и сточарство.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Απογραφή Πληθυσμού - Κατοικιών 2011. ΜΟΝΙΜΟΣ Πληθυσμός statistics.gr (на језику: грчки)
  2. 2,0 2,1 2,2 Христов Симовски 1998, стр. 139.
  3. ^ Стефан Веркович. „Топографическо-этнографический очерк Македонии“. Санкт Петербург, 1889.
  4. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, (1995). стр. 84-85.
  5. ^ Васил Кънчов. „Македония. Етнография и статистика“. София, (1900). стр. 249.
  6. ^ D.M.Brancoff. "La Macédoine et sa Population Chrétienne". Paris, 1905, р.176-177.

Литература[уреди]

  • Симовски Христов, Тодор (1998). Населените места во Егејска Македонија. Скопје. 

Спољашње везе[уреди]