Армија Републике Босне и Херцеговине
Армија Републике Босне и Херцеговине | |
---|---|
![]() Амблем Армије Републике БиХ | |
Основана | 15. април 1992. год. |
Распуштена | 2005. год.Оружаних снага БиХ) | (ушла у састав
Вођство | |
Главнокомандујући | Алија Изетбеговић |
Армија Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) била је оружана снага тадашње крње владе Републике Босне и Херцеговине, састављене већином од Муслимана (Бошњака), за вријеме Рата у БиХ. АРБиХ је основана 15. априла 1992. из састава неких јединица Територијалне одбране БиХ и паравојних добровољачких група, који се и данас у Федерацији БиХ прославља као Дан армије. АРБиХ је након Дејтонског споразума трансформисана заједно са Хрватским вијећем одбране у Војску Федерације Босне и Херцеговине.
Од средине 1992. године, у саставу Армије РБиХ борили су се и муџахедини, дјелимично организовани у посебне јединице. Многи од њих су били припадници терористичке групе Ел Мухаџирун, са око 200 Енглеза пакистанског поријекла, војнички обучене у Пакистану од стране пакистанске терористичке групе Харкат ел Анзар.[1] Неки од припадника те групе (као нпр. Харун Рашид Асват или Шеик Ахмад Омар Сеид), између осталог, осумњичени су и за припрему бомбашких напада на лондонски метро 2005, као и везу са нападима на СТЦ у Њујорку 2001. године.[1][2]
Командна структура[уреди | уреди извор]
- Алија Изетбеговић (командант АРБиХ)
- Сефер Халиловић (први заповједник АРБиХ, на фукнцији као начелник Главног штаба АРБиХ)
- Јован Дивјак (замјеник начелника)
- Стјепан Шибер (замјеник начелника)
- Расим Делић (командант АРБиХ, након оснивања те функције)
- Мустафа Хајрулаховић Талијан (први командант 1. корпуса АРБиХ)
- Жељко Кнез (први командант 2. корпуса АРБиХ)
- Рамиз Дрековић (први командант 4. корпуса АРБиХ)
- Атиф Дудаковић (први командант 5. корпуса АРБиХ)
- Мехмед Алагић (први командант 7. корпуса АРБиХ)
Организација[уреди | уреди извор]
Армија је била подијељена у корпусе, од којих је сваки био стациониран на одређеној територији. 1993, већина бригада је добила ознаку брдска јер је усљед недостатка тешког наоружања са организационе тачке гледишта било бесмислено звати их пјешадијским или моторизованим. Осим тога, босански терен је погодовао лакој пјешадији пре него оклопним или механизованим формацијама.
- 1. корпус — Сарајево
- 2. корпус — Тузла
- 3. корпус — Зеница
- 4. корпус — Мостар
- 5. корпус — Бихаћ
- 6. корпус — Коњиц, формиран 9. јуна 1993.
- 7. корпус — Травник, формиран 26 фебруара 1994.
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 „Хистори комонс: Потпуна хронологија напада једанаестог септембра”. Архивирано из оригинала на датум 05. 07. 2010. Приступљено 25. 03. 2010.
- ^ Тајмс онлајн: Кључни осумњичени за бомбашки напад у Лондону ухапшен у Замбији
Литература[уреди | уреди извор]
- Kohlmann, Evan (2004). Al-Qaida's Jihad in Europe: The Afghan-Bosnian Network. Berg. ISBN 978-1-85973-807-8.