Армије Јапанске царске војске

С Википедије, слободне енциклопедије

У Јапанској царској војсци, реч гун (軍), у буквалном преводу „армија“, био је употребљаван на другачији начин од осталих земаља. Рецимо израз согун (総軍), који значи „главна армија“, био је термин који се у јапанској царској војсци користио за „групу армија“. Истог значења је био и израз хакен (派遣軍), или „експедициона армија“, само са нешто мањим статусом. Израз хоменгун (方面軍) („армијска област“ или „армијски театар“) је био еквивалент за армију код осталих нација, а израз гун („армија“) је био еквивалент за корпус код осталих армија.

Групе армија[уреди | уреди извор]

Током своје историје, Јапанска царска војска је имала седам „главних армија“:

  • Кантогун (関東軍), која је позната под именом Квантушка армија, је била највећа армијска група у Јапанској царској војсци. У почетку је то била једна посадна дивизија на Квантунг територији, североисточна Кина, 1908, али је временом са јачањем тежње Јапана расла и бројност, која је до почетка рата на Пацифику, 1941, достигла цифру од 700.000 војника и официра. Квантушка армија остаје на територији североисточне Кине све до 1945, када је разбијена у снажној совјетској офанзиви, августа 1945. године.
  • Шангхај-хакегун (上海派遣軍), Шангајска експедициона армија, појављује се на кратко током 1932, и од 1937. до 1938. године.
  • Шина-хакегун (支那派遣軍), Кинеска експедициона армија, формирана је у Нанјингу септембра 1939, у циљу укључивања у ратне операције у централној Кини. На крају Другог светског рата у свом саставу имала је једну оклопну и 25 пешадијских дивизија, као и 22 самосталне бригаде, са око 620.000 људи.
  • Нанпогун (南方軍), позната и као Нанпо-согун (南方総軍), „Јужна армија“ или „Јужна експедициона армија“, је била задужена за јужну Кина, југоисточну Азију и југозападни Пацифик (укључујући и Соломонска острва).
  • Априла 1945, кад су се савезничке снаге приближиле јапанским домаћим острвима, Бојеј-соширебу (防衛総司令部) — „Главна команда одбране“ („Главна одбрамбена команда“ или „Генералштаб отаџбинске одбране“) подељена је у три „главне армије“:
    • Дајичи-согун (第1総軍) — 1. главна армија, са штабом у Токију
    • Дајни-согун (第2総軍) — 2. главна армија, са штабом у Хирошими
    • Коку-согун (航空総軍) — Ваздухопловна главна армија, са штабом у Токију

До августа 1945, ове три војне групације бројале су 2.000.000 људи сврстаних у 55 дивизија и низ других мањих самосталних јединица. Након званичне капитулације Јапана, септембра 1945, ове армије су распуштене, осим 1. главне армије, која је остала да постоји све до новембра 1945. године као 1. штаб за демобилизацију.

Армијске области[уреди | уреди извор]

Јапанске армијске области су биле величине једне армије по западној војној терминологији. Постоји велика конфузија у нумеријским бројевима између јапанских армијских области и армија у многим историјским записима, пошто велики број писаца није правио јасну разлику кад су описивали ангажоване јединице.

Армије[уреди | уреди извор]

У Јапанској армији, „армије“ су биле приближно величине корпуса у осталим армијама, и обично би биле под командом генерал-потпуковника или генерал-пуковника.

Помоћне армије[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]