Арнаутски равен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

арнаутски равен
Deutschlands flora in abbildungen nach der natur (13085332645).jpg
Ботаничка илустрација биљке
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
G. punctata
Биномијално име
Gentiana punctata
Арнаутски равен на природном станишту

Арнаутски равен (лат. Gentiana punctata)[1], позната и као тачкаста линцура, пегава сириштара,[2] пегава линцура и др. је биљка из породице линцура (Gentianaceae). Користи се у народној медицини, попут других врста у оквиру рода. У Србији је заштићена врста.

Латински име род је добио по илирском владару Генцију који је за лечење куге препоручивао жуту линцуру (G. lutea),[1] док је врста добила име по карактеристичним тачкастим шарама на цвету (лат. punctum = тачка).[3][4]

Распрострањеност и услови средине[уреди]

Арнаутски равен је врста карактеристична за планинске пределе средње и јужне Европе. Расте на силикатној подлози, на надморској висини 1400 - 2500 м. Јавља се на каменитим пашњацима и утринама,[5] а најчешће у четинарским шумама.[6]

У нашем окружењу арнаутски равен може се наћи, осим на планинама Србије, и у хрватској, Црној Гори, Македонији, Словенији и Босни и Херцеговини.[2]

Опис биљке[уреди]

Арнаутски равен је вишегодишња зељаста биљка. Има дебео, ваљкаст ризом, дугачак до 1 м и разгранат. Стабло је високо 20-60 цм, усправно, неразгранато и шупље, у горњем делу обично обојено светло љубичасто. Листови у приземном делу стабла су кратки, на дршкама, док су у горњем делу стабла наспрамни, едећи, јајасти или елиптични. На стаблу су унакрсно распоређени и густо га покривају. Цветови су упадљиви, седећи, скупљени у пазусима листова у горњем делу стабла или на његовом врху. Чашица је звонаста,[5] круница звонаста или тањираста, светло жуте боје са тамно љубичастим пегама. Плод је чаура.[6]

Употреба[уреди]

Арнаутски равен има примену у народној медицини. Прикупља као лековита биљка са сличним дејством као жута линцура.[5] Прикупља се корен (ризом) (Gentianae cruciatae radix). Бере се током лета и почетком јесени, када је биљка у фази цветања. Горак је и представља изврсно средство за потстицање апетита.[7]

Арнаутски равен заштићен је законом и његово брање је регулисано законом.[8]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Коњевић, Радомир (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)COBISS.SR 134409484
  2. 2,0 2,1 Savić, Dragiša. „Gentiana punctata L.”. BioRaS. Istraživačka stanica Petnica. Приступљено 26. 12. 2016.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  3. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 768. COBISS.SR 30905103
  4. ^ Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša". COBISS.SR 89560583
  5. 5,0 5,1 5,2 Tasić 2004, стр. 170
  6. 6,0 6,1 Kojić 2006, стр. 309-310
  7. ^ Туцаков 1984, стр. 562
  8. ^ PRAVILNIK o proglasenju i zastiti zasticenih vrsta (Sl. glasnik RS", br. 5/2010 i 47/2011) - Приступљено 21. 12. 2016.

Литература[уреди]

  • Gligić, Vojin (1954). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: "Veselin Masleša". COBISS.SR 89560583
  • Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 768. COBISS.SR 30905103
  • Коњевић, Радомир (2006). Речник назива биљака. Београд: ННК Интернационал. стр. 86. ISBN 978-86-83635-59-7.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)COBISS.SR 134409484
  • Tasić, Slavoljub (2004). Vodič kroz svet lekovitog bilja. Valjevo: Valjevac. ISBN 978-86-83555-09-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)COBISS.SR 116485644
  • Туцаков, Јован (1984). Лечење биљем : Фитотерапија. Београд: Рад. COBISS.SR 38154759
  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. ISBN 978-86-379-0283-6. COBISS.SR 82529799
  • Kojić, Momčilo (2006). Ekskurziona flora šuma Srbije. Beograd: Šumarski fakultet. ISBN 978-86-7299-126-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)COBISS.SR 132147724

Спољашње везе[уреди]