Арне Тизелијус

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Арне Тизелијус
Арне Тизелијус
Арне Тизелијус
Датум рођења(1902-08-10)10. август 1902.
Место рођењаСтокхолм
 Шведска Шведска
Датум смрти29. октобар 1971.(1971-10-29) (69 год.)
Место смртиУпсала
Шведска Шведска
Пољехемија
ШколаУниверзитет Упсала
ИнституцијаУниверзитет Упсала
Познат поелектрофореза
НаградеНобелова награда за хемију (1948)
Тизелијусова лупа изложена у музеју Нобелове награде

Арне Вилхелм Каурин Тизелијус (10. август 1902 - 29. октобар 1971) био је шведски биохемичар који је 1948. године добио Нобелову награду за хемију „за своја истраживања електрофорезе и адсорпционе анализе, посебно за своја открића у вези са сложеном природом серумских протеина“. [1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11]

Састанак Атомског комитета 1945, Тизелијус трећи са десна

Образовање[уреди | уреди извор]

Тизелијус је рођен у Стокхолму. Након смрти његовог оца, породица се преселила у Гетеборг где је ишао у школу, а након дипломирања у локалној гимназији 1921. студирао је на универзитету у Упсали, специјализирајући се за хемију.

Каријера и истраживање[уреди | уреди извор]

Тизелијус је постао истраживач у лабораторији Теодора Сведберга 1925. године и докторирао 1930. године на методи проучавања електрофорезе протеина. Од тада до 1935. године објавио је више радова о дифузији и адсорпцији зеолита, која се јавља у природи, а ове студије је наставио у току једногодишње посете Хју Стот Тејлоровој лабораторији у Универзитету Принстон, уз подршку Рокфелер фондације. По повратку у Упсалу наставио је да се интересује за протеине и примену физичких метода на биохемијске проблеме. То је довело до знатно побољшане методе електрофоретске анализе коју је он усавршио наредних година.

Тизелијус је активно учествовао у реорганизацији научних истраживања у Шведској у годинама након Другог светског рата и био је председник Међународне уније за чисту и примењену хемију 1951–1955. Био је председник одбора Нобелове фондације 1960–1964.[12]

Цитати Арнеа Тизелијуса[уреди | уреди извор]

Живимо у свету у коме се чини да се разлика између истинитог и лажног све више замућује манипулацијом чињеницама, експлоатацијом некритичких умова и загађењем језика. Арне Тизелијус[13]

Награде и почасти[уреди | уреди извор]

  • 1948. Нобелова награда за хемију
  • 1949. Изабран за страног сарадника Националне академије наука (САД)[14]
  • 1957. Изабран за страног члана Краљевског друштва (Велике Британије)[1] [15]
  • Златна медаља Пол Карер 1961.[16]

У његову част назван је лунарни кратер Тизелијус.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Тизелијус је био ожењен, са двоје деце. Преминуо је од срчаног удара 29. октобра 1971. у Упсали. Његова супруга умрла је 1986.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Kekwick, R. A.; Pedersen, K. O. (1974). „Arne Tiselius 1902-1971”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 20: 401—428. PMID 11615762. doi:10.1098/rsbm.1974.0018Слободан приступ. 
  2. ^ Kyle, R. A.; Shampo, M. A. (2005). „Arne Tiselius—father of electrophoresis”. Mayo Clinic Proceedings. 80 (3): 302. PMID 15757008. 
  3. ^ Tiselius, A. (1937). „A new apparatus for electrophoretic analysis of colloidal mixtures”. Transactions of the Faraday Society. 33: 524—1933. doi:10.1039/tf9373300524. 
  4. ^ A Tiselius (1930). „The moving-boundary method of studying the electrophoresis of proteins”. Nova Acta Regiae Societatis Scientiarum Upsaliensis. Ser. IV, Vol. 7 (4). 
  5. ^ Tiselius, A. (1968). „Reflections from Both Sides of the Counter”. Annual Review of Biochemistry. 37: 1—24. PMID 4875715. doi:10.1146/annurev.bi.37.070168.000245Слободан приступ. 
  6. ^ Putnam, F. W. (1993). „Alpha-, beta-, gamma-globulin—Arne Tiselius and the advent of electrophoresis”. Perspectives in Biology and Medicine. 36 (3): 323—337. PMID 7685077. doi:10.1353/pbm.1993.0030. 
  7. ^ Kay, L. E. (1988). „Laboratory technology and biological knowledge: The Tiselius electrophoresis apparatus, 1930–1945”. History and Philosophy of the Life Sciences. 10 (1): 51—72. PMID 3045854. 
  8. ^ Hjertén, S. (1973). „Dedication to Professor Arne Tiselius”. Annals of the New York Academy of Sciences. 209 (1): 5—7. Bibcode:1973NYASA.209....5H. PMID 4577171. doi:10.1111/j.1749-6632.1973.tb47513.x. 
  9. ^ Hertén, S. (1972). „Arne Tiselius. 1902-1971”. Journal of Ultrastructure Research. 39 (5): 624—628. PMID 4556330. doi:10.1016/S0022-5320(72)90126-8. 
  10. ^ Hjertén, S. (1972). „Arne Tiselius 1902–1971”. Journal of Chromatography. 65 (2): 345—348. PMID 4552643. 
  11. ^ The Nobel Prize in Chemistry 1948. Nobelprize.org. Retrieved on 2017-10-02.
  12. ^ The Nobel Foundation: A Century of Growth and Change. Nobelprize.org. Retrieved on 2017-10-02.
  13. ^ SGU, The Skeptics Guide to the Universe. „Podcast #709 - February 9th, 2019”. Приступљено 9. 2. 2019. 
  14. ^ „Arne Tiselius”. www.nasonline.org. 
  15. ^ Nobel Lecture Electrophoresis and Adsorption Analysis as Aids in Investigations of Large Molecular Weight Substances and Their Breakdown Products from Nobelprize.org website
  16. ^ „List of Recipients”. University of Zurich. Архивирано из оригинала на датум 21. 7. 2015. Приступљено 5. 12. 2015. 
  17. ^ Ingrid Margareta Tiselius (Dahlén) (1905 - 1986) - Genealogy

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Arne Tizelijus on Nobelprize.org including the Nobel Lecture on December 13, 1948 Electrophoresis and Adsorption Analysis as Aids in Investigations of Large Molecular Weight Substances and Their Breakdown Products