Ароматерапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ароматерапија
Aromatas.JPG
Посуда за инхалацију етеричних уља
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Традиционална медицина
MeSH D019341

Ароматерапија је употреба ароматских компоненти биљака, најчешће ароматских уља (инхалацијом), употребом посебних купки за релаксацију, или утрљавањем у кожу, како би се побољшао третман. Ароматерапија више није део само алтернативне медицине, јер је као гранична наука доказала да уља биљака утичу и на нервни систем као и на онеспособљавање а често и убијање бактерија. Правилна употреба ароматерапије захтева додатну едукацију и представља једну од занимљивих спона физиотерапије (масаже) и социјалног рада.[1]

Ароматерапија се заснива на холистичком приступу, по коме организам у физиолошком, психолошком и социјалном смислу може да функционише само као целина, и да пре почетка третмана треба идентификовати праве узроке здравствених проблема и тек на основу њих извршити правилан избор комбинације лековитих етеричних уља, која се по структури разликује од осталих биљних производа. Етерична уља (пре свега есенцијална) због специфичног процеса дестилације поседују боље фитомолекуле (монотерпене и сесквитерпене и остале испарљиве органска компоненте као што су естри, ароматичне компоненте, нетерпенски угљоводоници, итд).

Савремена ароматерапија подељена је у четири категорије: медицинска ароматерапија, популарна и езотерични ароматерапија, холистичка ароматерапија и научно истраживање мириса. У свакодневној употреби је холистички приступ лечењу, што значи да аромотерапија не третира само симптоме него и општег физичког стања - душу и тело у целини.

Данас, о ароматерапији постоје бројни супротстављени ставовови па се она се са једне стране сматра најбољом комплементарном методом лечења, а са друге (научне) псеудонауком и најгором од лажних научних превара.

Историјат[уреди]

У историји медицине, најмање двадест пет векова уназад налазимо трагове примене ароматичних уља у биљној медицине, која ће касније бити основа за израду фармакопеје древних цивилизација.[2]

Трагове метода дестилације или екстракције, срећемо у древним цивилизацијама Кини, Индији, Египти, који датирају и од пре неколико хиљада година, уназад и у којима је доказана употреба ароматераипје у сврху лечења. У списима Грчког лекара Диоскоридеса налазе се подаци о употреби ароматичних екстраката, као дезинфицијенса у епидемија заразних болести. Римљани су такође користили за лечење неке облик уља и масти у лечењу неких физичких и менталних болести од давнина. Они су наиме открили да након паљења гране и лишће одређених биљака код човека могу изазвати поспаност, или изменити неке чулне спознаје.

Захваљујући персијском лекару и алхемичару Jabir Ibn Hayyan који је у 10. веку, открио методу екстракције етеричних уља, временом је (након даљих вишевековних усавршавања ове методе), почело да се у свету све масовније примењује изоловање и класификација активне састојке мирисних молекула, што је омогућили њихову даљу и специфичну употребу у ароматерапији.

Модерна ароматерапија

Модерна ароматерапија почиње од рада француског хемичара Ренеа Мориса Гатефоса. Он је 1920. године открио лековита својства лавандиног уља, што га је подстакло на даља истраживање о антисептичним својствима етерилних уља. Наиме, он је опечену руку уронио у посуду са лавандиним уљем. Након што се брзо и успешно опоравио - сазнања о ароматерапији Гатефоса је 1937. године објавио у првобјављеној савременој књизи из ове области.[3]

У Француској су се овим обликом лечења почели бавити фармацеути и лекари, 1978. Пол Балаише који је објавио студију о клиничкој употреби етеричних уља у лечењу инфекција и дегенеративних болести. Тако је зачета медицинска примена етеричних уља у лечењу одређене болести.

Француски хемичар Хенри Виауд је 1980-их година објавио је прве критеријуме о чистоћи и квалитету које етерична уља морају задовољавати да би била незбедна за употребу у медицинске сврхе.

У Енглеској су се применом етеричних уља више бавили помоћни медицински кадрови - медицинске сестре и неговатељице, па је тако настала аромамасажа али и други начини примене етеричних уља у сврху лечења..

Званична медицина у Србији признаје ароматерапију као методу рехабилитације (за унапређење здравља) у оквиру традиционалне, алтернативне или комплементарне медицине, која примарно не лечи, али у одређеним стањима може да помаже у спречавању настанка болести или код реконвалесцената убрза и олакша опоравак од болести.[4]

Супротстављени ставови[уреди]

У многим земљама, етерична уља су укључена у националне фармакопеје. Међутим, до сада, ароматерапија као наука никада није призната као валидна гране медицине у Сједињеним Америчким Државама, Русији, Немачкој или Јапану. Зато јер о ароматерапији постоје бројни супротстављени ставовови па се она се са једне стране сматра најбољом комплементарном методом лечења, а са друге (научне) најгором од лажних научних преваре.[5]

Ароматерапија је по њеним присталицама метода лечење или превенција болести кроз употребу етеричних уља, и објашњавају наводећи у литератури два основна механизма на којима се она заснива:

  • Први механизам је утицај мириса етеричних уља на мозак, посебно на његов центар за мирис у лимбичком систем.
  • Други механизама је директни фармаколошки ефекти етеричног уља на организам. Као главни фармакокиметички ефекат етеричних уља у организму, наводи се опште јачање органе и њихових функција, а пре свега јачање одбрамбених (имунских) механизама. Ароматерапија не лечи директно већ помаже телу; да боље ради свој посао и на тај начин поправи нарушено стање у ослабњеном организму. То њихово деловање је заправо исказано кроз побољшање физичких својстава организма, која потом враћају ошту виталност појединца. [6]

Иако, аромтерапеути тврде да је прецизно познат синергизам између тела и етеричних уља, ефикасност ароматерапије тек треба да се докаже или оповргне кроз, на научним доказима заснованим студијама спроведеним на великом броју узорака. Иако су неке прелиминарни студије показале позитивне резултате, то није довољно да медицинска наука у целом свету прихбвати ове доказе.[7][8]

У западном свету, пре свега у енглеском говорном подручју, ароматерапеути теже да нагласе да је употребу ароматичних уља најефикаснија у масажи. Дотел у Европи, нарочито у Француској (одакле је и потекла, ароматерапија) она је у појединим здравствима укључен у састав опште медицине.[9]

Начин примене[уреди]

Локално

Локално се ароматична уља примењују за масажу, купке, облоге, негу коже. Током масажа већина етеричних уља не сме се наносити директно на кожу већ се пре тога морају отопити у неком биљном уљу које се у ароматерапији назива и базним уљем. При томе терапеут мора да пази на концентрацију такве мешавине која несме прелазити 5% за масажу целог тела, а у случајевима осетљиве коже или при масажи трудница и мале деце 1% (активне супастанце.

Удисањем преко плућа

Удисање може бити директно (парна инхалација) или индиректно (преко испаривача).

Пероралним уносом
Ректални и вагинални унос

На овој начин унета етерична уља примењују се против инфекција бактеријама, гљивицама, паразитима, итд.

Супстанце које се користе у ароматерапији[уреди]

Основне супстанце које се данас користе у ароматерапији могу бити:

Етерична уља

Етерична уља добијају се дестилацијом (нпр еукалиптусово уља), гњечењем (нпр грејфрутово уље), или комбинованом екстракцијом етеричних уља са различитим растварачима.

Абсолути

То су етерична уља, добијена пре свега из цветова или осетљивих биљних ткива екстракцијом из раствора или суперкритичних течности (нпр абсолут руже руже).

Фитонициди

Разне органске испарљиве материје, делује бактерицидно, али у пракси се не користе често због непријатног мириса (нпр. Гарлиц).

Биљни дестилати или хидросоли

Воденом дестилацијом производа кувањем добијају се одређене супастанце, које се у медицинске сврхе примењују на кожи.

Инфузи

Инфузи су водени екстракти разних биљних дрога (нпр инфуз камилице).

Базна уља

Базна уља су типична, биљна уља, која служе за разређење етеричних уља, и примењују се на кожи (нпр уљњ слатког бадема).

Фармаколошки ефекти[уреди]

Антибактеријско дејство

Тестови ин витро потврдили су антибактеријско дејство неких уља, као што су етерична уља од рузмарина, каранфилића, креча, цимета, и чајног дрвета нафте.[10][11][12][13]

Антивирусно дејство

Етерична уља чајевца, лимуна, сандаловине, ђумбира, мајчине душице, нане и ожепа показала су се у ин витро тестовима ефикасна против херпес вируса.[14][15][16][17][18]

Антифунгално десјтво

Антифунгално десјтво етерична уља лаванде, мајчине душице, каранфилић, клеке и зља чајног дрвета, показала су антигљивичну активност у ин витро тестовима.[19][20][21][22][23]

Антиинфламаторно десјтво

Током ин витро студија утврђено је антиинфламаторно дејство каранфилића, цимета, жалфије, еукалиптуса, црног кумина и ловоровог листа.[24][25][26][27][28][29]

Анксиолитичко дејство

Када су поједина уља примењена на животињама откривено је њихово анксиолитичко дејство, нпр. лаванде, руже и ангелике.[30][31][32]

Аналгетичко дејство

Против болова може се употребити етерично уље белог бора, клека, еукалиптуса, лаванде, рузмарина.

Антидепресионо десјтво

Наон уноса теричног уља бергама, грејпа, горке наранџе, жалфије, лаванде, мандарине, мајорана, могу настати антидепресивни учинци.

Регулација пробаве

Поједина уља су се показала као успешна против лоше пробаве: етарског уље, корен ангелике, бергамонт, босиљак, естрагон, камилица.

Ароматерапија првенствено од напред наведених активних принципа највише користи антисептичка, антивирусна, антигљивична и антибактеријска својства уља у контроли инфекција (нпр у Северној Америци). У Француској, нека етерична уља се (према актуелним прописима), прописују и од стране лекара.

Француски лекари пре употребе ароматерапије користе технику, која се зове ароматограм, на основу које се одлучују које ће етерично уље дати одређеном пацијенту. Метода заснована на ароматограму изводи се на следећи начин:

  • Прво, лекар узима узорак инфицираног ткива или пацијентовог секрета из патолошке промене у организму, који ће се третира одређеном супстанцом.
  • Затим узети узорак „засејава“ у више петријевих шољи са агаром. Свака шоља се инокулише са различитим есенцијалним уља, како би се одредило уље, које је најактивније против циљаног соја микроорганизма.
  • Антисептичка активност сваког узорка се потом приказује у обрасцу раста и ретардације., и на основу ње спроводи ароматерпија.

Принципи на којим се заснива дејство етеричних уља[уреди]

Масажа етеричним уљем

Принципи деловање етеричних уља на људски организам још увек нису у потпуности разјашњени. Етерична уља биљака и других природних органских једињења своје дејство испољавају својом хемијском структуром која фармаколошки делују на ткива и органе, хормонски и нервни систем, на један од следећих начина:

  • На нивоу мириса, активирањем лимбичког система, тј емоционалних центара у мозгу (тј путем рецептора у носу информација коју носи мирис директно одлази у мозак). Тако етерична уља својим мирисом делују на човеково расположење и емоције. Мада се сматра да постоји још и скривено Феромонско деловање (које је најочигледније код мушкатне жалфије).
  • На нивоу коже, (у облику уља за масажу, односно 1-10% раствор етарског уља у масној подлози), активирањем завршетка рецептора и инактивацијом микроба и гљивице.
  • На ниво унутрашњих органа. Унутрашња употреба етеричних уља (нарочито, у фармаколошким лековима, генерално, се не препоручује за кућну употребу, осим у разблаженом облику, у мастима, минералним уљима или водениом раствору (1-5%) за стимулацију имунског система.

Иако свако уље има неколико главних компоненти, највероватније се дејство заснива на синергија свих, чак и оних, најмање заступљених, компоненти уља. На то упућује чињеница да сличним супстанцама добијеним синтетским путем недостаје „енергија“ која постоји у биљакама из којих се уља добијају.

Ароматерапеути сматрају да свако уље има своју специфичну „енергетску вибрацију“ којом може суптилно деловати на људско енергетско поље и на тај начин особу подржати у некој потреби, захтеву, задатку или исцељењу. Иако постоје већ устаљена веровања о томе на који начин свако уље енергетски делује, током ароматерапије од терапеута се тражи да постепено и добро развије сопствену осетљивост и интуицију у препознавању специфичности сваког од уља и утицај које има на људски организам.

Приказ најчешће коришћених супстанци[уреди]

Део биљака и температуре загревања на којој се користе њихова етераична уља у ароматерапији

Назив Стручни назив Део биљке који се користи Температура
Еукалиптус
Eucalyptus globulus - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-147.jpg
Eucalyptus globulus
Лист
130 °C
Хмељ
Hopfen1.jpg
Humulus lupulus
Плод
154 °C
Камилица
Chamomile@original size.jpg
Chamomilla recutita
Цвет
190 °C
Лаванда
Espliego 03 JMM.JPG
Lavandula angustifolia
Лист и цвет
130 °C
Мелиса
Melissa officinalis01.jpg
Melissa officinalis
Лист
142 °C
Жалфија
Salvia officinalis0.jpg
Salvia officinalis
Лист
190 °C
Мајчина душица
Thymus vulgaris.jpg
Thymus vulgaris
Лист
190 °C
Конопља
White widow.jpg
Cannabis sativa
Цвет
180 °C

Извори[уреди]

  1. Овај део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. Nerys Purchon, La Bible de l'Aromathérapie, éd. Marabout, 2001, (ISBN 2-501-03538-0) p. 121
  3. Ades TB, ed. (2009). "Aromatherapy". American Cancer Society Complete Guide to Complementary and Alternative Cancer Therapies (2nd ed.). American Cancer Society. ISBN 978-0-944235-71-3. стр. 57–60.
  4. Систематизација метода традисионале медицине
  5. Stephen Barrett Aromatherapy: Making Dollars out of Scents Science & Pseudoscience Review in Mental Health.
  6. Berwick A. Holistic Aromatherapy: Balance the Body and Soul with Essential Oils. St. Paul, MN: Llewellyn Publications, 1994.
  7. Kim HJ (June 2007). Effect of Aromatherapy Massage on Abdominal Fat and Body Image in Post-menopausal Women. Taehan Kanho Hakhoe Chi (Korean) 37 (4): 603–12. PMID 17615482
  8. Rho KH, Han SH, Kim KS, Lee MS. (December 2006). Effects of aromatherapy massage on anxiety and self-esteem in Korean elderly women: a pilot study. Int J Neurosci 116 (12): 1447–55. PMID 17145679
  9. Court of Appeal of the State of California, Second Appelate District, Division Five. National Council Against Health Fraud, Inc., v. Aroma Vera, Inc., et al. Superior Court No. BC183903. August 10, 1999.
  10. „Screening of the antibacterial effects of a variety of essential oils on microorganisms responsible for respiratory infections”. Phytother Res. 21 (4): 374—7. 2007. PMID 17326042. 
  11. „Potential of rosemary oil to be used in drug-resistant infections”. Altern Ther Health Med. 13 (5): 54—9. September-October 2007. PMID 17900043. 
  12. „In vitro antibacterial activity of some plant essential oils”. BMC Complement Altern Med. 2006 Nov 30;6:39. 6 (39). November 30, 2006. PMID 17134518. 
  13. „Melaleuca alternifolia essential oil possesses potent anti-staphylococcal activity extended to strains resistant to antibiotics”. Int J Immunopathol Pharmacol.;19(3):. 19 (3): 539—44. 2006 July-September. PMID 17026838. 
  14. „Susceptibility of drug-resistant clinical herpes simplex virus type 1 strains to essential oils of ginger, thyme, hyssop, and sandalwood”. Antimicrob Agents Chemother. 51 (5): 1859—62. 2007 May. PMID 17353250. 
  15. „Virucidal effect of peppermint oil on the enveloped viruses herpes simplex virus type 1 and type 2 in vitro”. Phytomedicine. 10 (6-7): 504—10. 2003. PMID 13678235. 
  16. „The inhibitory effect of essential oils on herpes simplex virus type-1 replication in vitro”. Microbiol Immunol. 47 (9): 681—4. 2003. PMID 14584615. 
  17. „Antiviral activity of sandalwood oil against herpes simplex viruses-1 and -2”. Phytomedicine. 6 (2): 119—23. 1999 May. PMID 10374251. 
  18. „Antiviral activity of the volatile oils of Melissa officinalis L. against Herpes simplex virus type-2”. Phytomedicine. 11 (7-8): 657—61. 2004 November. PMID 15636181. 
  19. „Antioxidant properties of the essential oil of Eugenia caryophyllata and its antifungal activity against a large number of clinical Candida species”. Mycoses. 50 (5): 403—6. 2007 September. PMID 17714361. 
  20. „Antifungal activity of the essential oil of Thymus pulegioides on Candida, Aspergillus and dermatophyte species”. J Med Microbiol. 55 (Pt 10): 1367—73. 2006 October. PMID 17005785. 
  21. „Antifungal activity of the essential oil of Melaleuca alternifolia (tea tree oil) against pathogenic fungi in vitro”. Skin Pharmacol. 9 (6): 388—94. 1996. PMID 9055360. 
  22. „Antifungal activity of Juniperus essential oils against dermatophyte, Aspergillus and Candida strains”. J Appl Microbiol. 100 (6): 1333—8. 2006 June. PMID 16696681. 
  23. „Antifungal activity of Lavandula angustifolia essential oil against Candida albicans yeast and mycelial form”. Med Mycol. 43 (5): 391—6. 2005 August. PMID 16178366. 
  24. „Effects of Salvia officinalis L. extract on experimental acute inflammation”. Rev Med Chir Soc Med Nat Iasi. 111 (1): 290—4. 2007 January-March. PMID 17595884. 
  25. „The chemical composition and biological activity of clove essential oil, Eugenia caryophyllata (Syzigium aromaticum L. Myrtaceae): a short review”. Phytother Res. 21 (6): 501—6. 2007 June. PMID 17380552. 
  26. „Analgesic and anti-inflammatory effects of essential oils of Eucalyptus”. J Ethnopharmacol. 89 (2-3): 277—83. 2003 December. PMID 14611892. 
  27. „Study on the antiinflammatory activity of essential oil from leaves of Cinnamomum osmophloeum”. J Agric Food Chem. 53 (18): 7274—8. 2005-09-07. PMID 16131142. 
  28. „Black cumin seed essential oil, as a potent analgesic and antiinflammatory drug”. Phytother Res. 18 (3): 195—9. 2004 March. PMID 15103664. 
  29. „Analgesic and anti-inflammatory activity of the leaf essential oil of Laurus nobilis Linn”. Phytother Res.;(7):. 17 (7): 733—6. 2003 August. PMID 12916069. 
  30. „Anxiolytic effects of lavender oil inhalation on open-field behaviour in rats”. Phytomedicine. 14 (9): 613—20. 2007 September Epub 2007 May 4. PMID 17482442. 
  31. „Anxiolytic-like effects of rose oil inhalation on the elevated plus-maze test in rats”. Pharmacol Biochem Behav.;():. 77 (2): 361—4. 2004 February. PMID 14751465. 
  32. „The effects of angelica essential oil in three murine tests of anxiety”. Pharmacol Biochem Behav. 79 (2): 377—82. 2004 October. PMID 15501315. 

Спољашње везе[уреди]

Традиционална (комплементрана и алтернативна) медицина
Популарна медицина СамолечењеЛечење домаћим лековимаНародна медицина
Традиционална медицина АјурведаАкупунктураАкупресураДуховна енергетска медицинаЈогаТрадиционална кинеска медицинаОријентална медицинаКвантна медицинаМакробиотикаПримењена кинезиологијаРефлексологијаСегментна терапијаСуђокТрадиционална домаћа медицинаТуинаШиацу
Методе традиционалне (комплементарне и алтернативне) медицине АпитерапијаАроматерапијаБиоенерготерапијаДетекција штетних зрачењаЕнергетска терапијаОстеопатијаХиропрактикаХомеопатијаХербалистикаЛечење звукомЛечење веромНатуропатијаКвантна медицинаКристалотерапијеЛечење светломФитотерапијаПородични распоредРеикиТаи чи чуанЋи гонг
Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).