Арсен Диклић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арсен Диклић
Arsen Diklic.jpg
Портрет скица Арсена Диклића у младости
Датум рођења(1922-11-14)14. новембар 1922.
Место рођењаСтаро Село,  Краљевина СХС
Датум смрти4. јул 1995.(1995-07-04) (72 год.)
Место смртиБеоград,  СР Југославија
НационалностСрбин[1], Југословен
Занимањеписац, сценариста

Арсен Диклић (Старо Село, 14. новембар 1922Београд, 4. јул 1995[2]) био је српски писац, филмски и телевизијски сценариста. Својим књижевним стваралаштвом сврстао се у ред најзначајнијих српских писаца за децу и омладину.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Арсен Диклић је рођен 14. новембра 1922. године у Старом Селу, покрај Оточца, у Лици.[4] Отац Раде и мајка Марија бавили су се земљорадњом. Године 1933. Арсен је завршио основно образовање у Оточцу, средње је стекао у Бихаћу, а факултетско у Осијеку. Матурирао је у Сарајеву 1941. године. Након матурирања преселио се у Београд где је студирао историју уметности.

У НОБ-у је учествовао од 1943. године, борећи се углавном по Војводини. Године 1945. служио је био члан Сремског комитета СКЈ у Јаши Томићу. Од тада се све више укључивао у културну делатност и стасао у познатог писца и сценаристу. Од 1946. уређивао је часопис за децу Пионир, био новинар у листовима за децу, уредник дечије стране у Борби. Од 1954. године постаје један од агилнијих покретача и уредника дечијег листа Змај. Књижевним радом професионално се бавио од 1953. године.[5] Умро је у Београду 4. јула 1995. године.[2][6]

Ауторска дела и награде[уреди | уреди извор]

Књижевна дела[уреди | уреди извор]

Као дете, Арсен Диклић је заволео реку Гацку на којој је имао и свој скривени чамац, а кад је одрастао, најлепше дане провео је на Дунаву и Сави. Из те љубави и снова на рекама поникле су многе његове приче и песме, а једна од најлепших је поема „Плави кит“, узбудљива приповест о морнару свађалици и великом, плавом киту.[7][8]

Диклић је писао песме, приповетке и романе за децу. Најпознатија дела су „Салаш у Малом Риту“ (роман у три дела), „Не окрећи се, сине“ (роман), „Плава ајкула“ (роман), и песме „Плави кит“, „Чика с брадом“, „Село крај Тамиша“, „Дунавске баладе“ и друге.[9]

У романима Диклић описује збивања за време Другог светског рата. У сарадњи са Бранком Бауером, написао је филмски сценарио истоименог филма „Не окрећи се, сине“. Филм је добио ”Златну арену за режију“ на фестивалу у Пули 1956. године.[9]

Дела му се одликују вешто грађеним заплетима, успелим карактеризацијама ликова, емотивношћу и непосредним односом према природи.[1]

Сценарији за филмове[уреди | уреди извор]

Диклић је написао више сценарија за филмове и телевизијске серије, као и једну ТВ драму[3]:

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је значајних признања и награда: Награда Владе НР Србије за дечију књижевност (1948); Дечије књиге за роман Салаш у Малом Риту (1953); Златне Пулске арене за сценаријо Радопоље (1963); Октобарске награде за сценарио филма Марш на Дрину (1964) и друге.[11]

Одломци, изреке и стихови[уреди | уреди извор]

Одломци[уреди | уреди извор]

Плави кит (одломци)[11][уреди | уреди извор]

У плићаку, у врбаку, где је тиха, трома вода, где дежурна рода хода, где се чапља важно четка, где је шевар густ ко четка, где се вуку барске змије, где се многа тајна крије, где шумори Дунав плав, мене чека скривен сплав.

Једне тихе топле ноћи ја ћу сплавом на пут поћи.

Чујем да су поред Крита увредили плавог кита...

( ... ) Капетани - вуци љути ћуте мрки, забринути.

Крмароши - бури вични стрепе јадни непомични.

Сви кувари - Трбушани плачу као кишни дани.

А радисти кроз антене зову мене! Зову мене!

Ја аласке носим бакље, ја дунавске носим чакље, ја китове ко од шале, ко шаране хватам мале...

Изреке[12][уреди | уреди извор]

Може ли се ишта упркос свему! За човека, одраслог, нервозног, често премореног, незадовољног овим или оним, највеће би освежење било да уме покаткад и да се игра. То би онда и било да је он остао, онако у бити својој, души својој, детињаст.

Али, одрасли су пуни искуства и принуђени да мисле рационално, да буду увек и у свакој прилици разумни и опрезни. Не смеју, не умеју да се опусте, а без опуштања нема ни играрије.

На жалост, ако одрастао човек и дозволи себи да се поигра, он већини, свима, изгледа смешан. Кажу: пусти га, инфантилац!

Ја радим само онолико колико се мора. Отишао бих и у пензију, али знам да тек тад ништа нећу написати. Чак би удесио да ми и пензија стиже на Дунав.

Мислим да је погрешно васпитавати младе генерације причом како смо тукли мале, глупе сурове Немце. Као да се намерно заборавља како је наш окупатор био највећа ратна сила, како ти Немци нису били само сурови, већ и лукави, храбри. Тим пре је наша победа већа, у томе је њена величина: што смо кренули ни од чега, а победили њих, јаке.

Стихови[9][уреди | уреди извор]

Куда плове лађе[уреди | уреди извор]

Оне плове, плове, плове... - Од Инђије до Пазове.

Куда ове лађе плове? Оне плове, плове, плове... - Мрежом рибу да улове.

А куд ове лађе плове? Лађе плове, плове... - Питај беле галебове.

Ветар[уреди | уреди извор]

Ветар је путник без торбе и штапа – шуња се тихо ко мачја шапа.

Препун је прича ко моја бака – шапуће нешто до самог мрака.

Ован[уреди | уреди извор]

Наш је ован страшно глуп – Глава му је празан ћуп.

Како овна није стид – Да главурдом лупа зид.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Арсен Диклић, Хрватска енциклопедија enciklopedija.hr (језик: хрватски)
  2. 2,0 2,1 Арсен Диклић на сајту IMDb.com (језик: енглески)
  3. 3,0 3,1 Арсен Диклић на сајту tromedja.rs (језик: српски)
  4. ^ Ахмет Хромаџић: "Дечји писци о себи", Сарајево 1969.
  5. ^ Јован Радојчић, Срби западно од Дунава и Дрине – биографије (1. том. стр. 985); Нови Сад: Прометеј. 2009. ISBN 978-86-515-0315-6.
  6. ^ Времеплов (4. јул) на сајту rts.rs (језик: српски)
  7. ^ Књига за децу „Плави кит“ – Арсен Диклић на сајту piksla.com (језик: српски)
  8. ^ Књига „Плави кит“ на сајту delfi.rs (језик: српски)
  9. 9,0 9,1 9,2 Арсен Диклић на сајту riznicasrpska.net (језик: српски)
  10. ^ Арсен Диклић – Сценарији за филмове на сајту filmovi.com (језик: српски)
  11. 11,0 11,1 Арсен Диклић Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 15, 2016) (језик: енглески) на сајту pancevac-online.rs (језик: српски)
  12. ^ Арсен Диклић - интервју са Јасмином Лекић за часопис ТВ Ревија, априла 1976. на сајту yugopapir.com (језик: српскохрватски)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]