Арсланагића мост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Арсланагића мост

Арсланагића мост, или Перовића мост, мост је на Требишњици у Требињу, а налази се на списку непокретних културних добара Републике Српске.[1] Мост се налазио на путу који је спајао Дубровник и Херцег Нови са Цариградским друмом.[2]

Историја[уреди]

Према општеприхваћеном мишљењу мост је изграђен по налогу великог везира Мехмед-паше 1574. године, а име је добио по Арслан-аги, Турчину који је 1687. године дошао из Херцег Новог и добио посједе источно од Требиња и право да наплаћује мостарину преко моста на Требишњиниц.[3]

Поједини сматрају да је Мехмед-паша био задужбинар моста на Требишњици који је недуго зато ријека одњела, а да је садашњи мост дјело ученика Синанове мајсторске школе у другој половини 16. вијека, а да је мост име добио тек од доласка аустроугарске управе.[4]

Крајем Другог свјетског рата, тачније 1944. године, четници су покушали срушити мост. Током експлозије уништено је само лијево крило моста дужине око 8 метара, које је након рата надомјештено уском бетонском траком.[5][6]

Након изградње хидроелекране и акумулационог језера 1965. године мост је потопљен. Према захтијеву Завода за заштитут споменика културе мост је растављен и пренесен низводно 1966. током пражњења акулумације. Постављен је између села Градина и Полице.[3]

Током рата у Босни и Херцеговини, тачније 1993. године, тадашња градска власт је промијенила име моста у Перовића мост. Према предању Арсланагићи су прије преласка на ислам били Перовићи.[4]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Измјена и допуна просторног плана Републике Српске до 2025 (PDF). Бања Лука: Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију. 2015. стр. 349. 
  2. ^ Мостови у БиХ. 
  3. 3,0 3,1 „Културно-историјски споменици”. Туристичка организација Требиње. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2016. Приступљено 24. 9. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „Мост о којем су нас погрешно учили”. Радио Требиње. Приступљено 24. 9. 2016. 
  5. ^ СР Босне и Херцеговине 1960, стр. 48.
  6. ^ Кораћ 1971, стр. 404.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]