Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Артемије Радосављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Марко Радосављевић
Артемије Радосављевић.jpg
Датум рођења(1935-01-15)15. јануар 1935.(84 год.)
Место рођењаЛелић
 Краљевина Југославија

Марко Радосављевић (монашко име му је било Артемије; село Лелић у близини Ваљева, 15. јануар 1935) рашчињени је епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.

Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010. и враћен је у чин монаха. Дана 28. маја 2015. изопштен је из Цркве.

Биографија

Артемије (Радосављевић) је рођен у селу Лелић, које је и родно село Светог владике Николаја. У младости се упознао са Светим Јустином Поповићем који је у то време живео у манастиру Ћелије. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду уписао је последипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: „Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику)“.[1] Потом се повлачи у манастир Црна Река где проводи тринаест година.

Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године.

Приликом посете потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено „Дечани и Бондстил — најпре Тадић сада Бајден“, али је Свети архијерејски сабор СПЦ ту одлуку поништио и изразио жаљење због ње. [2]

Рашчињење и раскол

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 13. фебруара 2010. привремено разрешио епископа Артемија од управљања Рашко-призренском епархијом. Разлог је био испитивање финансијско-материјалног вођења послова те епархије. Администратор епархије је постао умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[3] На терет су му се стављали низ поступака којима је нарушавао поредак унутар СПЦ, организовањем делатности унутар епархије али и ширење утицаја у другим епархијама. Такође, због отвореног писма упућеног цариградском патријарху, забрањен му је улазак на Свету гору.[4] Поред тога на терет му се ставља да је незаконито отуђио имовину Српске православне цркве тако што је албанцу Кољ Каманију продао пословни простор за 150.000 евра и при том је новац добио на руке.[4]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио и умировио епископа Артемија. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом.[5] Од суботе 26. јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.[6] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 19. новембра 2010, одузет му је епископски чин, и враћен је у чин обичног монаха, с образложењем да је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве“.[7][8]

Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, облачи владичанске одежде и „служи“ архијерејску литургију заједно са својим присталицама у тзв. Цркви Светог Јована у шумадијском селу Љуљаци.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 25. маја 2015. позвао на јединство,[9] након негативног одговора[10] Сабор га је изопштио 28. маја 2015.[11][12]

Против њега се током 2017. године водио судски поступак поводом проневере црквеног новца.[13]

Извори

  1. ^ Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: 1975), pp. 180-196
  2. ^ СПЦ поништио Артемијеву одлуку. Б92, 20. 5. 2009., Приступљено 20. 5. 2009.
  3. ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског синода поводом покретања поступка утврђивања канонске одговорности епископа Артемија”. 
  4. 4,0 4,1 Đ. Vukmirović. „Објављена документа против Артемија”. Novosti.rs. Приступљено 27. 7. 2014. 
  5. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ”. www.spc.rs. 
  6. ^ Đ. Vukmirović. „Артемије у Шишатовцу („Вечерње новости“, 26. јун 2010)”. Novosti.rs. Приступљено 27. 4. 2012. 
  7. ^ „Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве - 19. новембра 2010. године”. spc.rs. 
  8. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ”. spc.rs. 
  9. ^ Свети Архијерејски Сабор позива на јединство (СПЦ, 27. мај 2015)
  10. ^ Артемије одбио да се врати под окриље СПЦ („Вечерње новости“, 28. мај 2015)
  11. ^ СПЦ изопштила Артемија и игумана Николаја („Вечерње новости“, 29. мај 2015)
  12. ^ Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године (СПЦ, 29. мај 2015)
  13. ^ Радосављевић: Ово суђење је фарса („Политика”, 9. март 2017)

Библиографија

Спољашње везе


Претходник:
Павле
епископ рашко-призренски

19912010.

Наследник:
Теодосије