Артикулација (лингвистика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Артикулација је јасно и разговетно изговарање гласова и гласовних склопова (слогова и речи). Покрети говорних органа (језика, усана, гласних жица) који производе, уобличавају и омогућавају такав изговор. У преносном смислу, разјашњавање, јасно уобличавање и исказивање неке замисли, хипотезе или теорије.[1]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 71. ISBN 86-331-2075-5.