Архив САНУ у Сремским Карловцима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Назив
Архив САНУ у Сремским Карловцима
Sremski Karlovci, zgrada Crkveno-narodnih fondova.jpg
Основана
1690.
Земља
Хабзбуршка монархија Аустроугарска Краљевина Југославија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Савезна Република Југославија Србија
Управник
Академик Василије Крестић
Седиште
Сремски Карловци (Србија)
Адреса
Трг Бранка Радичевића 17
Сајт
http://www.sanu.ac.rs/Arhivi/ArhivSK.aspx

Архив САНУ у Сремским Карловцима први је модерно уређен архив у нововековној српској историји, у коме најстарије познате инвентарске јединице потичу још из 1719. године. У саставу Архива је и библиотека са преко 2.500 књига.[1] Смештен је у згради Богословије „Свети Арсеније”.

Историјата[уреди]

Настанак Архива везује се за Велику сеобу Срба 1690. године, када је део српске јерархије и народа пренео нешто књига, повеља српских владара, и многобројног сакралног инвентара, синђелија, берата и других списа из балканских делова Османског царства у Хабзбуршку монархију. На ово културно благо надовазао се вишегодишњи рад и преписка коју су патријарх Арсеније III и његови наследници - у својству представника народно-црквене и школске аутономије, или као приватна лица - водили са световним, црквеним и војним установама или појединцима у Хабзбуршкој монархији, Србији, Русији и другим земљама.

За време Другог светског рата Архив је био затворен од стране окупационе немачко-усташке власти, и делом оштећен.

На молбу Српске академије наука, Свети архијерејски синод СПЦ, 4. јула 1949, предао је „на чување и дефинитивно уређене архиве Митрополије и Конзисторије Сремскокарловачке”, ради њиховог коришћења у научне сврхе.

Након преузимања архивског материјала Академија је обезбедила средства, кадар и услове да се из из Беча врати 81 повеља. Истовремено са необезбеђених места, Архив је прихватио списе Карловачког магистрата, Карловачке гимназије и друге. Од грађана Архив је добио извесан број списа, било путем поклона или откупа. У Хисторијском архиву у Задру Архив је микрофилмовао већи део списа Далматинске епархије. Тако је настала сједињена архивска грађа у карловачком Архиву САНУ, која хронолошки обухвата период од средине 16. до 70-их година 20. века.

Међу списима су дела писаца разних занимања, на српском (и његовим старијим варијантама), немачком, латинском, рускословенском, мађарском, румунском и још неким европским језицима. Садржајно су то молбе, жалбе, извештаји, меморандуми, записници, уговори, тестаменти, пописи становништва и слично.

Грађа Архива још није потпуно сређена, а део ње се ставља у заштитне кутије, „лечи” од влаге и других оштећења.

Фондови[уреди]

Засад је Архива у Сремским Карловцим сврстана у 42 фонда и 9 мањих збирки. За већину њих постоје изворни или накнадно рађени деловодни протоколи и регистри, регеста, картотека личности, сумарни пописи.

Грађа појединих фондова је прворазредни извор за политичку, културну и привредну историју српског народа у Хабзбуршкој монархији, посебно за цркве и верски живот; школе, образовање, књижевност, уметност; разноврсне односе Срба са више евро - азијских народа.

Библиографија[уреди]

Међу бројним истраживачима који су радили своје књиге, студије и чланке на основу грађе, архива или је објављивали по часописима и тематским зборницима су дела:

Извори[уреди]

  1. Архив у Сремским Карловцима, САНУ, Сремски Карловци, 2015.

Спољашње везе[уреди]