Архитектура сецесије

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Каса Мила арх. А. Гауди Барселона Шпанија
Приказ схватања готике код Антонија Гаудија црква Саграда Фамилија

Архитектура сецесије је правац који се јавља око 1880.године у Енглеској. Утицао је на рану модерну, дело Баухауса (сарадња уметности и индустрије) и припремио је тло за функционализам. Од 1914. године се угасила и неки архитекти су прешли и изградили се у примени модерне.

Циљеви сецесије[уреди | уреди извор]

Циљеви су били стварати нови стил у уметности и архитектури који би деловао органски и био ослобођен од доба историцизма и еклектицизма. Овај стил је последњи стил који се пројављивао и деловао на све правце у уметности у сликарству вајарству, музици и архитектури.

Водећи центри[уреди | уреди извор]

Сецесија се развијала и њени центри су били: Шкотска, Белгија, Француска Париз и Нант, Немачка Минхен и Дармштат, Аустрија Беч, Италија, Шпанија, Њујорк, Русија, Пољска, Холандија, Скандинавија, Чешка република...

Главни знаци сецесијских објеката[уреди | уреди извор]

  • линија и крива
  • биљни орнаменти
  • декоративност
  • просторна привидна бестежинскост
  • прозирност
  • изражајни скелетни систем конструкција

Често градитељи сецесије нису били архитекти већ сликари па ипак се сецесија одликује новим схватањима о простору у којима се негирају и одбијају елементе еклектичне архитектуре, историзујућих стилова и управљају се законима конструкције и употребљавају нове грађевинске конструкције челика, гвожђа, бетона и стакла.

За главне знакове сецесије сматра се орнаментика и примењују се необичне боје те се естетски користе различити материјали. Сецесни орнамент изјашњава посебан квалитет сецесног осећања. Сецесна линија је валовито развијана кривуља која изазива осећење покрета у површини у којој је монотонија спречена употребом боја. Она тражи необичне боје и слаже их по принципима хармоније и контраста. Сецесија се окреће равно ка природним формама у орнаменту као што су лист, цвет и животињски мотиви.

Значајни представници[уреди | уреди извор]

Галерија сецесије у архитектури[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. M.Klivar a J. Burian Přehledný kulturní slovník Mladá fronta Praha 1964.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]