Асертивност

Из Википедије, слободне енциклопедије

Асертивност је понашање које карактерише самоуверена комуникација свесна сопствених права и вредности.[1]

Појам Асертивност је преузет из енглеског језика и потиче од две речи:

  • To assert, v (глагол) = изјавити, изнети (мишљење), бранити ...
  • Assertive, adj (придев) = упоран, самосвестан, самопоуздан

Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи.[2]

Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.

Асертивна особа заузима животну позицију Ја вредим, Ти вредиш. Она поштује туђе мишљење и ставове али то НЕ ЗНАЧИ да се слаже са њима. Асертивним понашањем она чува своје границе и достојанство у ситуацијама када реално постоји реална опасност да буде изманипулисана.

Карактеристике[уреди]

Карактеристике асертивног понашања су:

Карактеристике асертивних људи:

  • поштују себе, своје време и енергију
  • знају да санирају стрес
  • имају поверење у себе и у друге
  • деескалирају ситуацију
  • отворени су за сарадњу и нова решења
  • чешће од других добијају оно што желе

Извори[уреди]

  1. Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. Lange& Jakubowski, 1976

Спољашње везе[уреди]