Асертивност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Асертивност је понашање које карактерише самоуверена комуникација свесна сопствених права и вредности.[1]

Појам[уреди]

Појам Асертивност је преузет из енглеског језика и потиче од две речи:

  • To assert, v (глагол) = изјавити, изнети (мишљење), бранити ...
  • Assertive, adj (придев) = упоран, самосвестан, самопоуздан

Асертивност подразумева исказивање мисли, осећања и уверења на директан, искрен и социјално прихватљив начин уз уважавање права других људи.[2]

Асертивно понашање карактерише самопоштовање које је једнако поштовању права и вредности друге особе.

Асертивна особа заузима животну позицију Ја вредим, Ти вредиш. Она поштује туђе мишљење и ставове али то НЕ ЗНАЧИ да се слаже са њима. Асертивним понашањем она чува своје границе и достојанство у ситуацијама када реално постоји реална опасност да буде изманипулисана.

Асертивност и асертивна комуникација[3] су врста комуникације  која  вам у непријатним ситуацијама са људима може много помоћи. Асертивно понашање је изузетно корисно када желите да се заузмете за себе и своја права, а при том не повредите друге. Тада се особа   осећа  добро зато што се заузела  за себе, зато што је успела да комуницира на начин који је задовољавајући, и то наравно гради и негује самопоуздање. Асертивност се као и свака друга вештина[4] учи кроз праксу.

Асертивност не подразумева само начин понашања већ и то како се особа осећа. Одсуство осећаја кривице и страха и осећај да се поступа исправно, чине емоционалну компоненту асертивности.

Предност асертивности[уреди]

Људи поседују више контроле над собом јер јсе сматра да се оваквом позицијом комуникација слободнија од уобичајних начина који се одликују агресијом или повлачењем.

Асертивна права[уреди]

Асертивна права произилазе из постојања самог човека као хуманог бића. То су универзална људска права која су независна од пола, националности, боје коже и религијских уверења. Сваки човек, само зато што је човек има право на њих! Њихова примена важна је за очување самопоштовања и поштовања других.

Основна асертивна права су:

  • имате право да доносите суд о сопственом понашању, мислима и осећањима и да преузмете одговорност за њихово покретање и последице по себе;
  • имате право да не дајете разлоге или изговоре да бисте оправдали своје понашање;
  • имате право да процените да ли сте одговорни за налажење решења туђих проблема;
  • имате право да промените мишљење;
  • имате право да правите грешке – и да будете одговорни за њих;
  • имате право да кажете: „Не знам”;
  • имате право да не зависите од наклоности других људи
  • имате право да будете нелогични у доношењу одлука.;
  • имате право да кажете: „Не разумем”;
  • имате право да кажете: „Не тиче ме се”

Карактеристике[уреди]

Карактеристике асертивног понашања су:

Карактеристике асертивних људи:

  • поштују себе, своје време и енергију
  • знају да санирају стрес
  • имају поверење у себе и у друге
  • деескалирају ситуацију
  • отворени су за сарадњу и нова решења
  • чешће од других добијају оно што желе

Извори[уреди]

  1. ^ Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ Lange& Jakubowski, 1976
  3. ^ Пантић, Јелена. Путовање у средиште срца. 
  4. ^ Татјана Миливојевић, Миливојевић. Агресивност и асертивност у комуникацији – недостаци и ограничења теорије асертивности. 

Спољашње везе[уреди]