Асимилација и дисимилација самогласника

Из Википедије, слободне енциклопедије

Асимилација и дисимилација самогласника јесу гласовне промене у српском језику.

Асимилација самогласника[уреди]

У српском језику правилно је рећи и:

  • кога-којега
  • мога-мојега
  • твоме-твојему
  • моме-мојему

У првој речи из низа гласу о одговара скуп оје у другој речи из низа. Друга реч у низу (облици кога, мога) настала је тако што је из речи којега, мојега испао сонант ј, па се добија облик коега, моега. Тада вокал о прелази у вокал е, односно о се једначи са е и добијамо речи моога, твоога. У таквим речима долази до сажимања, односно претварање два иста вокала у један, а процес који је претходио сажимању вокала назива се асимилација, односно једначење. Након извршеног сажимања добијамо речи мога, твога.

  • мојега> моега (асимилација)> моога (сажимање)>мога
  • твојега>твоега>твоога>твога

Дисимилација самогласника[уреди]

Дисимилација самогласника се јавља како би се избегло нагомилавање више истих самогласника, односно вокала у оквиру једне речи. Јавља се у облику инструментала једнине именица мушког рода са два наставка -ем и -ом.

  • кеј-кејом
  • јеж-јежом
  • Беч-Бечом
  • спреј-спрејом

Дисмилација самогласника јавља се и у множини ових истих именица:

  • кеј-кејови (а не кејеви)
  • спреј-спрејови (а не спрејеви)

али:

  • јеж-јежеви (а не јежови)

Спољашње везе[уреди]