Асоцијација нација југоисточне Азије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Застава
Застава
Грб Асоцијације нација Југоисточне Азије
Грб
Крилатица: "One Vision, One Identity, One Community""10 countries, 1 identity"[1]
Химна: The ASEAN Way
Положај Асоцијације нација Југоисточне Азије
Главни град  Индонезија Џакарта[2]
Службени језик
Државе чланице
Владавина
Облик државе Регионална организација
 — Председавајући Li Hsien Loong,
 Сингапур
 — Генерални секретар Lim Jock Hoi,
 Брунеј
Историја
Стварање
 — Уговор из Бангкока 8. август 1967.
 — Повеља 16. децембар 2008.
Географија
Површина
 — укупно 4.464.322[4] км2
 — вода (%) 3,08
Становништво
 — 2011. 602.658.000
 — густина 129/км2
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2014.
 — укупно $ 7,6 билиона[5]
 — по становнику 5.962$
Остале информације
Временска зона UTC (UTC +9 до +6:30) 1

Асоцијација нација Југоисточне Азије[6] (енгл. Association of Southeast Asian Nations, ASEAN[7][8][9] ) је политичка, економска и културна организација земаља које се налазе у Југоисточној Азији. Државе се срећу на годишњим самитима сваког новембра. Од свог формирања 8 августа 1967. на иницијативу Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапура, и Тајланда,[10] чланство организације је проширено укључивањем Брунеја, Камбоџе, Лаоса, Мјанмара, и Вијетнама. Циљ организације је промовисање сарадње и међусобне помоћи међу чланицама, чиме су обухваћени економски раст, друштвени прогрес, и социокултурна еволуција међу њеним чланицама, заједно са заштитом регионалне стабилности и пружања механизма земљама чланицама да решавају проблеме мирним путем.[11][12] ASEAN је званични посматрач Уједињених нација.[13][14] Комуникација чланова се обавља на енглеском.

Чланице:

ASEAN покрива копнену површину од 4,4 милиона квадратних километара, 3% укупне копнене површине Земље. ASEAN територијалне воде поркривају област која је око три пута већа од њихове копнене површине, што их чини посебно важним у погледу морских веза и рибарства. Земље чланице заједно имају популацију од око 640 милиона људи, 8,8% светске популације, што је више од „EU28”, мада су у погледу копнене површине нешто мање. Године 2015, комбиновани номинални БДП огранизације је порастао за више од САД $2,8 билиона. Кад би ASEAN била једна земља, она би била рангирана као шеста по величини економија на свету, иза Сједињених Држава, Кине, Јапана, Француске и Немачке.[5] ASEAN се граничи са Индијом, Кином, Бангладешом, Источним Тимором и Папуа Новом Гвинејом, и има поморске границе са Индијом, Кином, Палауом и Аустралијом. Источни Тимор и Папуа Нова Гвинеја имају подршку појединих ASEAN чланова за њихово чланство у организацији.

ASEAN је успоставио себе као платформу за Азијску интеграцију и кооперацију, радећи са другим Азијским нацијама на промовисању је јединства, просперитета, развоја и одрживости региона, као активностима на налажењу режења за спорове и проблеме у региону. Мада углавном има фокус на азијско-пацифичким нацијама, ASEAN је исто тако успоставио комуникацију са другим деловима света, ради успешнијег промовисања мира и стабилности. Ова организација има глобалну репутацију промовисања добре воље и дипломатије међу нацијама, искључивања било којег мишљења или одлуке која се сматра пристрасном, и руковођења принципом немешања и узајамног поштовања.[15][16][17][18][19][20]

Услед њеног глобалног утицаја и регионалног успеха, ASEAN је признат као једна од најуспешнијих и најутицајних организација на свету, и једна „светска сила у настанку”. Организација је добила високе похвале светских вођа и међународне заједнице, и сматра се да има централну улогу у политичкој, економској, безбедносној и социо-културној архитектури Азијско-пацифичког окружења. Она је похваљивана као „најбоље успостављена међувладина институција у Азији”, док је исто тако постигла високу оцену одобрења у свом региону. Кроз историју, ASEAN је формирала глобалну мрежу алијанси, сарадње и дијалога међу земљама и подрегионалним, регионалним и међународним организацијама и институцијама, чиме се успоставила као један од највећих играча на међународној сцени.[21][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31][32][33][34]

Историја[уреди]

Фондација и сврха[уреди]

ASEAN-у је претходила једна организација која је била формирана 31. јула 1961, звана Ацоцијација југоисточне Азије (АСА), група која се састојала од Филипина, Федерације Малезије, и Тајланда. Сама организација ASEAN је настала 8. августа 1967, кад су министри спољних послова пет земаља: Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапора, и Тајланда, потписали ASEAN декларацију, познатију као Бангкошка декларација. Стварање организације ASEAN је било мотивисано заједничким забринотушћу од ширења комунизма,[35] и жељом за економским развојем. Група је касније повећана кад је Брунеј постао шести члан 7. јануара 1984, једва недељу дана након стицања независности.[36]

Као што је наведено у декларацији, циљеви и сврхе организације ASEAN су:[37]

  • Убрзање економског раста, друштвеног напретка и културног развоја у региону.
  • Промовисање регионалног мира.
  • Промовисање колаборације и узајамне помоћи по питањима од заједничког интереса.
  • Прижање међусобне помоћи у виду обуке и истраживачких објеката.
  • Сарађивање у циљу бољег коришћења пољопривреде и индустрије како би се подигао животни стандард људи.
  • Промовисање јужноисточно азијских студија.
  • Одржавање блиске, корисне сарадње са постојећим међународним организацијама с сличним циљевима и сврхама.[38]

Експанзија и даља интеграција[уреди]

ASEAN је остварио највећи степен кохезије током средине 1970-тих након промене баланса моћи у југоисточној Азији након краја Вијетнамског рата. Динамичан економски раст региона током 1970-тих је ојачао организацију, што је омогућило да ASEAN усвоји јединствени респонс на Вијетнамску инвазију Камбоџе 1979. ASEAN-ов први први састанак на самиту, одржан на Балију, Индонезија 1976. године, резултирао је споразумима о неколико индустријских пројеката и потписивањем Уговора о пријатељству и сарадњи и Декларацијом о сагласности. Крај хладног рата између Сједињених Држава и Совјетског Савеза крајем 1980-тих омогућио је ASEAN земљама да остваре већу политичку независност у региону, а током 1990-их година ASEAN је постао водећи глас за питања регионалне трговине и безбедности.[39]

Године 1987, Брунеј је постао ASEAN-ов шести члан,[40] а 28. јула 1995, Вијетнам је постао ASEAN-ов седми члан.[41] Лаос и Мјанмар (Бурма) су се придружили две године касније, 23. јула 1997.[42] Камбоџа је требала да се придружи у исто време као и Лаос и Бурма, али је њен приступ одложен због унутрашњих политичких борби у земљи. Ова земља је приступила 30. априла 1999, након стабилизације њене владе.[42][43]

Године 1990, Малезија је предложила креирање Источно азијске економске групе[44] коју би сачињавали чланови ASEAN-а, као и Народна република Кина, Јапан, и Јужна Кореја, са намером да се супротстави растућем утицају Сједињених Држава у Азијско-пацифичкој економској сарадњи (APEC) и у целокупном Азијском региону.[45][46] Међутим, предлог је био неуспешан збој јаке опозиције САД и Јапана.[45][47] Земље чланице су наставиле да раде на даљој интеграцији, и ASEAN плус три је био креиран 1997. године.

Године 1992, схема Заједничке ефикасне преференцијалне тарифе (CEPT) је прихваћена као распоред за укидање тарифа са циљем повећања „конкурентне предности региона као производне базе намењене светском тржишту”. Овај закон би деловао као оквир за ASEAN подручје слободне трговине (AFTA). AFTA је споразум земаља чланица о локалној производњи у ASEAN земљама. AFTA споразум је потписан 28. јануара 1992. у Сингапуру.[48]

Референце[уреди]

  1. „ASEAN Motto”. ASEAN.org. ASEAN. Приступљено 9. 5. 2015. 
  2. „ASEAN Centres & Facilities”. ASEAN. Association of Southeast Asian Nations. Приступљено 16. 9. 2015. 
  3. ASEAN Charter (PDF). Association of Southeast Asian Nations. стр. 29. »Article 34. The working language of ASEAN shall be English.« 
  4. „Selected Basic ASEAN Indicators” (PDF). ASEAN.org. ASEANstats. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 4. 9. 2015. Приступљено 9. 5. 2015. 
  5. 5,0 5,1 ASEAN Community in Figures (ACIF) 2013 (PDF) (6th изд.). Jakarta: ASEAN. 2014. стр. 1. ISBN 978-602-7643-73-4. Приступљено 9. 5. 2015. 
  6. „Overview”. asean.org. ASEAN. Приступљено 7. 2. 2015. 
  7. „How do you say ASEAN?”. Voice of America Pronunciation Guide. VOA. Приступљено 10. 2. 2015. 
  8. „NLS/BPH: Other Writings, The ABC Book, A Pronunciation Guide”. 8. 5. 2006. Архивирано из оригинала на датум 12. 1. 2009. Приступљено 12. 1. 2009. 
  9. Asean.org, ASEAN-10: Meeting the Challenges, by Termsak Chalermpalanupap, Asean.org, ASEAN Secretariat official website. Приступљено 27 June 2008.„Archived copy”. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2012. Приступљено 6. 2. 2016. 
  10. Bangkok Declaration. Wikisource. Приступљено 14 March 2007.
  11. „ASEAN Notional Calendar 2015” (PDF). asean.org. ASEAN. Приступљено 7. 2. 2015. 
  12. Long, Simon (20. 11. 2014). „Asia: Safety in Numbers”. The Economist (The World in 2015). Приступљено 8. 2. 2015. 
  13. An Overview of ASEAN-United Nations Cooperation - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY
  14. Intergovernmental Organizations | United Nations
  15. „History - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY. 
  16. „Asean: Next 50 years”. The Straits Times (на језику: енглески). 23. 4. 2017. 
  17. „ASEAN's Bright Future: Growth Opportunities for Corporates in the ASEAN Region | J.P. Morgan”. www.jpmorgan.com (на језику: енглески). 
  18. „‘Asean needs to develop solutions to resolve disputes’ - Regional | The Star Online”. 
  19. „Dispute Settlement in ASEAN | Centre for International Law”. cil.nus.edu.sg. 
  20. „ASEAN and the Principle of Non-Interference”. E-International Relations. 
  21. „ASEAN-UN Strive for Closer Cooperation - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY. 9. 10. 2012. 
  22. „World leaders praised the Philippines on how it hosted the ASEAN Summit | UNTV News”. www.untvweb.com. 
  23. „Russia supports increasing ASEAN's global influence” (на језику: енглески). 
  24. „Singapore Institute of International Affairs | A think tank for thinking people”. www.siiaonline.org. 
  25. Center, East-West (15. 11. 2017). „The 2017 APEC Summit: A Game Changer for the Asia-Pacific?”. Huffington Post. 
  26. „Striking a balance: Asian institutions and global influence”. East Asia Forum. 11. 7. 2013. 
  27. „ASEAN Summit: Narendra Modi says India supports rules-based security architecture”. Firstpost. 14. 11. 2017. 
  28. „The Asean Miracle – Kishore Mahbubani”. mahbubani.net. 
  29. „At 50, Asean is a neighbourhood, not yet community”. The Straits Times (на језику: енглески). 29. 7. 2017. 
  30. Than, Mya; Gates, Carolyn L. (2001). ASEAN Enlargement: Impacts & Implications (на језику: енглески). Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 9789812300812. 
  31. „Asean is emerging as a consumption powerhouse - The Nation”. The Nation (на језику: енглески). 
  32. Hong, Chiu Wu. „Exploring new frontiers”. The Business Times (на језику: енглески). 
  33. „Southeast Asians positive about ASEAN”. TodayOnline (на језику: енглески). 
  34. „External Relations - ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY”. ASEAN | ONE VISION ONE IDENTITY ONE COMMUNITY. 
  35. Eccleston, Bernard; Dawson, Michael; McNamara, Deborah J. (1998). The Asia-Pacific Profile. Routledge (UK). ISBN 978-0-415-17279-0. 
  36. „Background Note:Brunei Darussalam/Profile:/Foreign Relations”. US State Department. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2007. Приступљено 6. 3. 2007. 
  37. „The Asean Declaration (Bangkok Declaration) Bangkok, 8 August 1967”. ASEAN. Архивирано из оригинала на датум 11. 2. 2015. Приступљено 17. 6. 2015. 
  38. „Overview”. asean.org. ASEAN. Приступљено 7. 2. 2015. 
  39. Moon, C. (2014). ASEAN. Encyclopædia Britannica
  40. Woon (2016). стр. 10.
  41. „Vietnam in ASEAN : Toward Cooperation for Mutual Benefits”. ASEAN Secretariat. 2007. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2011. Приступљено 28. 8. 2009. 
  42. 42,0 42,1 Gates, Carolyn L.; Than, Mya (2001). ASEAN Enlargement: impacts and implications. Institute of Southeast Asian Studies. ISBN 978-981-230-081-2. 
  43. „Statement by the Secretary-General of ASEAN Welcoming the Kingdom of Cambodia as the Tenth Member State of ASEAN: 30 April 1999, ASEAN Secretariat”. ASEAN Secretariat. 2008. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2011. Приступљено 28. 8. 2009. 
  44. East Asia Economic Caucus. ASEAN Secretariat. Retrieved 14 March 2007. Archived 2 March 2012[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  45. 45,0 45,1 Asiaviews.org, Whither East Asia? Retrieved 14 March 2007. Archived 5 November 2014 at the Wayback Machine.
  46. UNT.edu, Asia's Reaction to NAFTA, Nancy J. Hamilton. CRS – Congressional Research Service. Retrieved 14 March 2007.
  47. IHT.com, Japan Straddles Fence on Issue of East Asia Caucus. International Herald Tribune. Retrieved 14 March 2007. Archived 12 February 2009[Date mismatch] at the Wayback Machine.
  48. „Agreement on the Common Effective Preferential Tariff Scheme for the ASEAN Free Trade Area, Singapore, 28 Jan 1992”. Asean.org. Архивирано из оригинала на датум 14. 4. 2009. Приступљено 21. 12. 2008. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Организације

ASEAN самити

ASEAN организације

ASEAN сродни сајтови