Аста Нилсен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Аста Ниелсен
Asta-nielsen-1881.jpg
Пуно име Аста Софи Амали Нилсен
Надимак Ди Аста
Датум рођења (1881-09-11)11. септембар 1881.
Место рођења Вестербро
 Данска
Датум смрти 24. мај 1972.(1972-05-24) (90 год.)
Место смрти Фредериксберг
 Данска
Занимање глумица

Аста Ниелсен (дански: Asta Nielsen; Вестербро, 11. септембар 1881Фредериксберг, 24. мај 1972) је била данска глумица, позната је као једна од највећих европских звезди немог филма, односно као једна од првих филмских звезда уопште . Посебну популарност је уживала у Немачкој где се за њу користио једноставни надимак Die Asta. Несклоност Холивуду и звучном филму су довели до њеног повлачења у приватни живот 1930-их.

Биографија[уреди]

Asta Sofie Amalie Nielsen (српски: Аста Ниелсен)се родила у Вестерброу као дете ковача и праље. Родитељи су јој због сиромаштва и потраге за послом често морали селити. У доби од 18 година је примљена као студенткиња уДански краљевски театар. Године 1901. је затруднела и родила ћерку по имену Јеста, којој никада није открила име оца, и коју су одгајали њена мајка и старија сестра. Дипломирала је 1902. и започела позоришну каријеру. Пажњу је привукла својим необичним лицем којим су доминирале велике црне очи и дечачким стасом ; међутим , њен успех на позорници је био ограничен ониме што део биографа и историчара сматра непривлачним , превише дубоким и неравномерним гласом .

Ниелсен је, с друге стране, те своје квалитете могла далеко боље користити у медију немог филма , а већ у свом првенцуАмбис или бездану Урбана Гада је развила и нови, далеко реалистичнији глумачки стил. Филм је доживео огроман успех и Асту Ниелсен учинио популарном не само у домовини него и у Русији и Немачкој . Након само четири филма јој је немачки филмски продуцент Паул Давидсон позвао њу и Гада (с којим се венчала 1912. године) да се прикључи његовој компанији. Тада је добила нови студио .

У Немачкој је остала и радила на филму све док се нису почели правити звучни филм ови. Нова технологија се показала некомпатибилним њеном стилу , те је након само једног звучног филмаUnmögliche Liebe одлучила престати снимати. Након доласка на власт ју је покушали да ангажујунацисти; министар пропаганде Јозеф Гебелс јој је аранжирао аудијенцију с Хитлером који јој је понудио властити филмски студио. Ниелсен је то одбила и вратила се у домовину 1936. Тамо се посветила изради колажа и писању. Током Другог светског рата је настојала свој углед и популарност искористити како би финансијски и на други начин помогла прогоњеним Јевреј има ; међу њима се нашао и знаменити књижевник Виктор Клемперер .

Играни филмови[уреди]

|- | 1919. || || Intoxication ||

|- | 1921. || || Wandering Souls || |- | 1923. || || I.N.R.I. || |- | 1923. || || Earth Spirit ||

|- | 1927. || || The Vice of Humanity ||

Литература[уреди]

  • Morris, Gary (април 1996). „Asta Nielsen”. Bright Lights Film Journal (16). Приступљено 4. 11. 2011. 
  • DFI. „Asta Nielsen”. Det Danske Filminstitut. Архивирано из оригинала на датум 25. 01. 2009. Приступљено 10. 10. 2008. 
  • Klemperer, Victor (2001). „Die Tagebücher 1933–1945”. I Will Bear Witness 1942–1945: A Diary of the Nazi Years. Modern Library. ISBN 978-3-89853-550-2. 
  • Malmkjær, Poul (2000). Asta: Mennesket, Myten, og Filmstjernen. P Haase & Sons. стр. 343. 
  • Neiiendam, Robert (1939). „Asta Nielsen”. Dansk Biografisk Leksikon. 
  • Fonseca, M. S. (1988). „Asta Nielsen”. Ур.: Vinson, James. The International Dictionary of Films And Filmmakers: Actors and Actresses. London: Papermac. 

Спољашње везе[уреди]