Астрид Линдгрен

С Википедије, слободне енциклопедије
Астрид Линдгрен
Lindgren 1960.jpg
Пуно имеАстрид Ана Емилија Линдгрен
Датум рођења(1907-11-14)14. новембар 1907.
Место рођењаВимерби,  Шведска
Датум смрти28. јануар 2002.(2002-01-28) (94 год.)
Место смртиСтокхолм[1][2],  Шведска
Период1944–2002.
Најважнија дела

Астрид Линдгрен (швед. Astrid Lindgren; 14. новембар 1907—28. јануар 2002) је шведска књижевница, позната по својим књигама за децу, међу којима су Пипи Дуга Чарапа, Карлсон с крова, Браћа Лавље Срце и Емил из Ленеберја.

У мају 2013. нашла се на 18. месту листе аутора чија су дела преведена на највише светских језика,[3] а након Ханса Кристијана Андерсена и браће Грим, Линдгренова је трећа на листи најпревођенијих дечијих аутора. Њена дела продата су у 144 милиона примерака широм света и преведена на 96 језика.[4]

Добитница је Повеље Змајевих дечјих игара 1985. године.[5]

Живот[уреди | уреди извор]

Рођена је 1907. као Астрид Ериксон, друго од четворо деце у породици. Детињство је провела на сеоском имању у месту Нес поред Вимербија, у Смоланду на југу Шведске.[6]

Започела је рад у локалним новинама, а са 18 година се преселила у Стокхолм. Четврт века је радила као уредница у издавачкој кући Rabén & Sjorgen.

Књижевним радом је почела да се бави релативно касно, у тридесет седмој години живота, али је већ први роман „Britt-Marie lättar sitt hjärta“ („Брит Мери ослобађа своје срце“) био запажен и освојио је друго место на такмичењу које је организовала издавачка кућа у којој је радила. Међутим, већ други роман Пипи Дуга Чарапа (1945), освојио је прву награду и донео јој је светску славу. Пипи је преведена на више од 60 језика.

Од 1967. додељује се награда названа по њој коју је на њен 60. рођендан установила издавачка кућа Rabén & Sjorgen.[7]

После њене смрти влада у Шведској је основала награду која носи њено име. Наградни фонд је 5 милиона круна што је највећи износ за награду у категорији дечје књижевности.

Дела[уреди | уреди извор]

Написала је 87 књига од којих су најпознатије:

  • Пипи Дуга Чарапа (1945)
  • Мајстор детектив Бломквист (1946)
  • Мио, мој Мио (1954)
  • Карлсон на крову (1955)
  • Размо у скитњи (1956)
  • Емил из ленеберја (1971)
  • Браћа Лавље Срце (1973)
  • Роња, разбоничка кћи (1981)

Награде[уреди | уреди извор]

Добитник је многих награда међу којима су:

  • 1956 - Немачка награда за омладинску књигу за роман Мио, мој Мио (1954)
  • 1958 – Медаља Ханса Кристијана Андерсена за Размо у скитњи
  • 1971 – Златна медаља Шведске академије
  • 1978 – Награда немачких књижара за мир

Поред тога, добијала је неке од највећих награда за књижевност као што су:

  • 1993 – Унескова награда за књижевност
  • 1994 – The Right Livelihood Award

Друштвени ангажман и утицај[уреди | уреди извор]

Астрид Линдгрен се залагала за права детета, али, као велики љибитељ природе, и за заштиту животиња. Године 1988. је захваљујући њеном залагању донет закон који штити домаће животиње – Lex Astrid.[6]

Захваљујући њеном залагању Шведска је била прва земља која је законом забранила физичко насиље према деци.[8]

Један астероид је назван по њој - 3204 Линдгрен.

Њене белешке и рукописи налазе се у Kраљевској библиотеци у Стокхолму, а 2005. године уврштени су на Унескову листу светске баштине. Од 2014. године на новчаници од 20 шведских круна налази се њен лик.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lentz Iii, Harris M. (9. 4. 2003). Obituaries in the Performing Arts, 2002: Film, television, Radio, Theatre, Dance, Music, Cartoons and Pop Culture. ISBN 9780786414642. 
  2. ^ „Astrid Lindgren Dies at 94”. The Washington Post. 29. 1. 2002. 
  3. ^ „UNESCO's statistics on whole Index Translationum database”. Databases.unesco.org. Архивирано из оригинала на датум 28. 02. 2012. Приступљено 02. 2. 2014. 
  4. ^ FAQ at Astrid Lindgren official site Архивирано на сајту Wayback Machine (11. август 2010) (на шведском)
  5. ^ „Добитници Повеље Змајевих дечјих игара“ Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јун 2012), Званични сајт Змајевих дечјих игара, Приступљено 16. новембра 2014.
  6. ^ а б Lindgren, Astrid (2016). Ronja, razbojnička kći (3. doštampano izd. изд.). Beograd: Odiseja. стр. 239. ISBN 9788677200442. 
  7. ^ а б „Astrid Lindgren”. Biografija.org. Приступљено 26. 3. 2021. 
  8. ^ „Sto godina od rodjenja Astrid Lindgren”. DW. Приступљено 26. 3. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hagerfors, Anna-Maria (2002), "Astrids sista farväl", Dagens nyheter, 8/3–2002.
  • Astrid Lindgren – en levnadsteckning. Margareta Strömstedt. Stockholm, Rabén & Sjögren, 1977.
  • Paul Berf, Astrid Surmatz (ed.): Astrid Lindgren. Zum Donnerdrummel! Ein Werk-Porträt. Zweitausendeins, Frankfurt 2000 ISBN 3-8077-0160-5
  • Vivi Edström: Astrid Lindgren. Im Land der Märchen und Abenteuer. Oetinger, Hamburg 1997 ISBN 3-7891-3402-3
  • Maren Gottschalk: Jenseits von Bullerbü. Die Lebensgeschichte der Astrid Lindgren. Beltz & Gelberg, Weinheim 2006 ISBN 3-407-80970-0
  • Jörg Knobloch (ed.): Praxis Lesen: Astrid Lindgren: A4-Arbeitsvorlagen Klasse 2–6, AOL-Verlag, Lichtenau 2002 ISBN 3-89111-653-5
  • Sybil Gräfin Schönfeldt: Astrid Lindgren. 10. ed., Rowohlt, Reinbek 2000 ISBN 3-499-50371-9
  • Margareta Strömstedt: Astrid Lindgren. Ein Lebensbild. Oetinger, Hamburg 2001 ISBN 3-7891-4717-6
  • Astrid Surmatz: Pippi Långstrump als Paradigma. Die deutsche Rezeption Astrid Lindgrens und ihr internationaler Kontext. Francke, Tübingen, Basel 2005 ISBN 3-7720-3097-1
  • Metcalf, Eva-Maria: Astrid Lindgren. New York, Twayne, 1995
  • Astrid Anna Emilia Lindgren at Svenskt kvinnobiografiskt lexikon

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Астрид_Линдгрен&oldid=23715239”