Атаман

Атаман (укр. отаман, рус. атаман) је звање заповедника, изборног старешине код степских народа. Највише се користио код козака и хајдамака. Положај вишег ранга је хетман. Титула је имала велико значење за време војног похода, за време мира се титула мање користила.

Етимологија

За порекло речи атаман постоји неколико верзија.

• реч атаман долази од турске речи ата-ман („отац од коњаника“)
• реч долази од немачког „капетан“ (нем. Hauptmann), која се у малоруску степу преселила преко Пољака. Атамане су били вође (старешине) кримских хришћана, који су се преселили у Малорусију
• од немачких речи harter Mann („тврд човјек“)

Историја

Атаман Федор Иванович Красношчеков.

Атамани су били изабрани од Сабора (Рада) или је, за време војног похода, био назначен (тада су га звали Назначен атаман). У козачком хетманату вође који нису били козаци (артиљерија) су такође били названи атаманима. За административне сврхе имали су градског атамана. Касније се тај тип администрације преселио, од Запорошких козака и Донских козака, још код Кубанских козака.

Било је неколико врста атамана:

• укр. Військовий отаман, главни официр Запорошке Сече
• укр. Похідний отаман, атаман војног похода
• укр. Кошовий отаман, Кошеви атаман
• укр. Сотенний отаман сотени атаман или укр. Городовий Отаман, градски атаман (употреба од 17. века)
• укр. Сільський отаман, административни ранг атамана (17–18. век)
• укр. Станичний отаман, станични атаман, вођа мањег териториалног рејона
• укр. Хутірський отаман, хутирски атаман, вођа мањег териториалног рејона

Литература

• Атаман // Большая советская энциклопедия: В 66 томах (65 т. и 1 доп.) / Гл. ред. О. Ю. Шмидт. — 1-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1926—1947 (језик: руски)

Спољашње везе

• Енциклопедија Украјине (језик: енглески)