Атером (плак)

С Википедије, слободне енциклопедије
Атером (плак)
Синонимиatheromata (plural), atheromas (plural), atheromatous plaque, plaque
Атеросклеротски плак након каротидне ендартеректомије, показује наслаге на заједничкој унутрашњој и спољашњој каротидној артерији.
Компликацијетромбоза, емболија, атеросклероза, артериосклероза
УзроциХиперлипидемија, хипертриглицеридемија, хиперхолестеролемија

Атером или атероматозни плак је абнормална и реверзибилна акумулација материјала у унутрашњем слоју артеријског зида и патолошка основа за атеросклерозу.[1][2] Овај материјал се састоји углавном од ћелија макрофага,[3][4] или остатака, који садрже липиде, калцијум и променљиву количину влакнастог везивног ткива. Акумулирани материјал ствара оток у зиду артерије, који може проминирати у лумен арије, сужавајући га и ограничавајући проток крви. Атероми који временом расту могу довести до болести коронарних артерија, болести периферних артерија, срчаног или можданог удара. Промене начина живота и лекови смањују ризик од компликација.[5]

Дефиниције[уреди | уреди извор]

  • Атером (атероматозни плак) - реверзибилно накупљање дегенеративног ткива у интими артеријског зида
  • Атеросклероза - отврдњавање било које артерије услед атероматозног плака
  • Артериосклероза – отврдњавање (и губитак еластичности) малих до средњих артериола

Опште информације[уреди | уреди извор]

Атерома је масна супстанца (атеросклеротични плак или једноставно плак) која се временом накупља у артеријама. Атероми се формирају дуж унутрашњег зида артерија и утиче на смањење проток крви кроз тело.

Накупљање плака у крвним судовима срца може почети у тинејџерским или двадесетим годинама живота и наставља се током процеса старења организма.

Накупљање плака може почети у тинејџерским или двадесетим годинама живота и наставља се током процеса старења организма. То је резултат многих фактора као што су исхрана, начин живота и генетика. Како се процес код неких људи дешава рабије и брже у поређењу са другима, неки људи се суочавају са компликацијама раније у животу. Обично због фактора ризика попут пушења или породичне историје раних срчаних болести.[5]

Атеросклероза се појавила као главна здравствена дилема током раног 20. века. Скоро цео век касније, атеросклероза је постала водећи узрок смрти широм света.[6][7] Сада се схвата да су атеросклеротичне лезије (атероми или атероматозни плакови) производ сложеног низа молекуларних и ћелијских догађаја који делују заједно да формирају асиметрична фокална задебљања артеријске тунике интиме.[8][9]

Значај[уреди | уреди извор]

Атером постепеног заузима унутрашњост лумена артерије, што мање простора за проток крви.

Значај атероми се огледа у опасности да због:

Сужени артеријски крвни суд зачепљен атеромом (уметничка концепција).
  • постепеног заузимања простора унутар лумена артерије, што мање простора за проток крви.
  • пуцања излива садржаја и стварања крвног угрушка, који може блокирати проток крви на том месту, или путовати негде другде у телу и на месту где се заустави блокирати проток крви, што доводи компликација попут срчаног или можданог удара.

Атеросклероза може ометати проток крви у многим различитим деловима тела. Како атерома постају све већи, они заузимају више простора у артеријама. Временом, ово накупљање плака може довести до:

  • аортоилијакалне оклузивне болести,
  • болест каротидних артерија.
  • болест коронарних артерија.
  • исхемије мезентеричних артерија.
  • болест периферних артерија .
  • болест бубрежних артерија .
  • болест вертебралних артерија.

Дебљина здравог слоја интиме артерије је нормално ≤1 мм; сходно томе, неправилна интима дебљине ≥2 мм се сматра атеромом.[10] Присуство нпр. атерома аорте са дебљином већом од 4 мм повезано је са повећаним ризиком од емболијских догађаја.[10]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Формирање атерома инициран је одговором ендотелних ћелија (ЕЦ) на повреде изазване безбројним штетним стимулансима укључујући:

  • хипергликемију,
  • хипертензију,
  • хиперлипидемију,
  • инфективне агенсе,
  • гојазност,
  • модификоване липопротеине,
  • хомоцистеин,
  • никотин,
  • слободне радикале,
  • измењен проток у артеријама на стрес,
  • нормално спонтано метаболичко оштећење.[11][12][13][14][15][16]

Ово почетно оштећење изазива губитак базалне ендотелне хомеостазе, што узрокује ендотелну дисфункцију.[17] Настало повећање пермеабилности ендотела дозвољава акумулацију липопротеина ниске густине (ЛДЛ) и ћелијских остатака унутар тунике интиме зида крвног суда, што на крају доводи до активације ендотела.

Када се активирају, ендотелне ћелије оне производе низ хемоатрактантних цитокина као што су моноцитни хемоатрактантни протеин-1, фактор стимулације колонија макрофага, интерферон-γ, адхезиони молекул тромбоцита-ендотелних ћелија-1, интерлеукин (ИЛ)-1, ИЛ-6 и тумор фактор-α (ТНФ-α), стварајући проинфламаторно окружење које привлачи циркулишуће моноците и Т лимфоците.[18][19]

Нормално, ендотелне ћелије не експримирају молекуле који олакшавају адхезију циркулишућих леукоцита. Међутим, активиране ендотелне ћелије експримирају адхезионе молекуле васкуларних ћелија као што су молекули интерцелуларне адхезије, Е-селектин и П-селектин, који посредују у адхезији и инфилтрацији леукоцита. Цитокини изведени из ендотела касније покрећу диференцијацију моноцита у макрофаге, који користе рецепторе за препознавање образаца за издвајање ЛДЛ, модификованог ЛДЛ, слободног холестерола и естара холестерола.[3] Заједно, активирани леукоцити и ендотелне ћелије настављају да производе проинфламаторне цитокине и факторе раста који промовишу транзицију ћелија глатких мишића из мирног, контрактилног фенотипа у активни и пролиферативни синтетички фенотип који депонује екстрацелуларни матрикс на месту повреде, формирајући фиброзну капицу.[20][21][22]

  • Фазе у развоју атерома

Континуирано излагање различитим штетним стимулусима, у комбинацији са проинфламаторним окружењем, додатно погоршава озбиљност атероматозног плака, одржава прогресију атероматозног плака и промовише дестабилизацију плака, што резултује руптуром плака, а манифестује се као акутни догађаји као што су мождани удар или инфаркт миокарда.[23]

Грађа атерома[уреди | уреди извор]

Атероми су направљени од многих ћелија и супстанци које циркулишу крвљу, као што су:

  • крвна зрнца.
  • калцијум (која очвршћава атером и резултује „отврднућем артерија“),
  • холестерол и друге масти.
  • инфламаторне ћелије.
  • протеини.

Калцијум је супстанца која очвршћава атером. Због тога је познато да људи са накупљеним плаком имају „отврднуће артерија“.

Масна пруга као прекурсорска лезија атерома[уреди | уреди извор]

Масна пруга се сматра прекурсорском лезија атерома који могу постати атероматозни плакови, који настају као резултат прогресивне липидне акумулације и миграције и пролиферације глатких мишићних ћелија. Глатке мишићне ћелије су одговорне за депозицију екстрацелуларног матрикса везивног ткива у виду фиброзне капе, која покрива структуре плака. Растом фиброзног плака наступа васкуларно ремоделовање, сужавање лумена крвног суда, сметње у протоку крви и смањена оксигенација циљаних ткива. Плакови који се развијају могу имати и сопствену крвну мрежу, васа васорум, која је јако склона крварењу, и самим тим увећању плака.

Садржај липида у атерому[уреди | уреди извор]

Атероми су уздигнуте лезије које вире у лумен крвних судова и садрже меко, жуто, грубо (дебело и квргаво) језгро које се састоји углавном од холестерола и естара холестерола, прекривено белим, влакнастим поклопцем. Екстрацелуларни липид улази у атером масовним транспортом из лумена крвних судова, посебно када је присутна дислипидемија. Липид се такође ослобађа у некротично језгро из дегенерисаних пенастих ћелија. Холестерол је често присутан у центру атерома као кристални агрегати који се виде као расцепи холестерола у хистолошком препарату. Акумулација холестерола у плаку одражава неравнотежу између прилива и ефлукса липида. Липопротеини високе густине (ХДЛ) олакшавају ефлукс холестерола из ових акумулација обрнутим транспортом холестерола. Под утицајем инфламаторних медијатора, ћелије глатких мишића мигрирају у интиму, диференцирају се у ћелије сличне фибробластима, пролиферирају и производе ЕЦМ елементе, укључујући колаген и протеогликане.[24]

Еволуција плака[уреди | уреди извор]

Атероми могу остати непромењени током дужег временског периода, а постоје докази да у одређеним околностима могу чак и назадовати. Међутим, у већини случајева атерома ће даље еволуирати и показати низ секундарних компликација, укључујући: експанзију, фиброзу, калцификацију, улцерацију,тромбозу и ануризматску дилатацију.[25][26]

Експанзија

Процесом експанзијом атероми се повећавају постају конфлуентни, и на крају цела аорта је прекривена атеросклеротским лезијама.

Фиброза и калцификација

Током процеса фиброзе и калцификације, ожиљци настали на зиду артерије трансформишу „меке“ атероме у „чврсте“ атероме, који се калцифицирају и постају изузетно тврди и крхки.

Руптура, улцерација и тромбоза

Руптура фиброзног плака може се или не мора десити. То зависи од структуре и грађе. Плакови са танком влакнастом (фиброзном) капицом чешће пуцају до они са великим липидним језгром и плакови са дебелом влакнастом (фиброзном) капицом и са малим липидним језгром, ређе пуцају

Руптура фиброзне капице ствара улцерацију из које се обично ослобађа сав полутечни материјал из централног дела атерома.[27] Пошто овај материјал садржи тромбопластин, он ће покренути згрушавање крви и тромб ће се развити на месту улцерације интиме.[28]

Анеуризматска дилатација

Атероми могу ослабити зид крвних судова уништавајући еластично ткиво и глатке мишиће који одржавају интегритет нормалне аорте. Под утицајем крвног притиска, тако ослабљени зидови крвних судова ће се испупчити пут споља и формирати анеуризму.

Вулнерабилни (нестабилни) плак[уреди | уреди извор]

Види још: Нестабилни плак

Дуги низ година, лекари су мислили да је главни узрок срчаног или можданог удара накупљање масног плака у артерији која води до срца или мозга. Временом, накупљање плака би толико сузило артерију да би се артерија или затворила или би се зачепила крвним угрушком (слично као зачепљен дрен). Недостатак крви богате кисеоником у срцу би онда довео до срчаног удара. Али ове врсте блокада узрокују само око 3 од 10 срчаних или можданих удара.[29]

Истраживачи су временом открили да многи људи који имају срчани удар немају артерије које су озбиљно сужене плаком (атеромом). У ствари, вулнерабилни плак може бити укопан унутар зида артерије и не мора увек да се избочи у лумен и блокира проток крви кроз артерију.[30] Због тога су истраживачи почели да разматрају како запаљење утиче на артерије и да ли запаљење може довести до срчаног удара. Оно што су открили је да упала доводи до развоја "меког" или рањивог плака. Такође су открили да је рањиви плак није састављен само од отпада који зачепљује артерију, већ да је испуњен и различитим типовима ћелија које помажу у згрушавању крви.[29]

Када се ова упала плака комбинује са другим стресовима, као што је висок крвни притисак, може изазвати пуцање и крварење танког омотача преко плака, што резултује изливањем садржаја рањивог плака у крвоток. Лепљиви цитокини на зиду артерије хватају крвне ћелије (углавном тромбоците) који јуре ка месту повреде. Када се ове ћелије скупе, могу да формирају угрушак довољно велики да блокира артерију и изазове срчани или мождани удар.[29]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Илустрација која упоређује нормалан крвни суд и делимично блокиран суд због атеросклеротског плака. Обратити пажњу на повећање и одсуство великог сужења лумена.[31]

Пошто се зидови артерија повећавају на локацијама са атеромом,[31] откривање атерома пре смрти и аутопсије је у најбољем случају дуго било проблематично. Већина метода се фокусирала на отворе артерија; док су ове методе веома релевантне, оне потпуно пропуштају атерома унутар артеријског лумена.

Историјски гледано, фиксација артеријског зида, бојење и танак пресек били су златни стандард за откривање и опис атерома, након смрти и аутопсије. Специјалним мрљама и прегледом могу се открити микро калцификације,[32] обично унутар ћелија глатких мишића артеријског медија у близини масних пруга у року од годину или две од формирања масних пруга.

ЦТ крвних судова доњих удова

Интервентне и неинтервентне методе за откривање атеросклерозе, посебно рањивог плака (неоклузивног или меког плака), данас се широко користе у истраживању и клиничкој пракси.

Америчко удружење за срце препоручило је мерење дебљине каротидне интиме-медије (ултрасонографијом у Б-моду) као најкориснији метод за идентификацију атеросклерозе, која је златни стандард за откривање атероматозних плакова.

Иако је интраваскуларни ултразвук тренутно најосетљивији метод за откривање и мерење напреднијих атерома код живих појединаца, он има ограничену примену због цене и инвазивности на тело.[33][34]

ЦТ скенирање користећи најсавременију спиралу веће резолуције или ЕБТ машине веће брзине је најефикаснији метод за откривање калцификације присутних у плаку. Међутим, атером мора бити довољно велики да има релативно велике области калцификације унутар себе да би се створила довољно велика подручја од ~130 Хоунсфиелдових јединица које софтвер ЦТ скенера може препознати као различите од других околних ткива. Типично, такви региони почињу да се јављају у срчаним артеријама око 2-3 деценије након почетка развоја атерома. Међутим требало би имати у виду да присуство мањих, мрљастих плакова могу заправо бити опасније за напредовање у акутном инфаркту миокарда.[35]

Ангиограм плућне артерије

Ултразвук артерија, посебно каротидних артерија, уз мерење дебљине зида артерије, нуди начин да се делимично прати прогресија болести. Од 2006. године, дебљина, која се обично назива ИМТ за дебљину интиме не мери клинички, иако су је неки истраживачи користили од средине 1990-их за праћење промена у зидовима артерија. Традиционално, клинички ултразвук каротида процењује само степен ограничења лумена крви, стенозе, резултат веома узнапредовале болести. Национални институт за здравље урадио је петогодишњу студију вредну 5 милиона долара, коју је водио медицински истраживач Кенет Оуриел, како би проучио интраваскуларне ултразвучне технике у вези са атеросклеротским плаком. Прогресивнији клиничари су почели да користе ИМТ мерење као начин за квантификацију и праћење болести. прогресија или стабилност код појединачних пацијената.

Ангиографија је, од 1960-их, традиционални начин процене атерома. Међутим, ангиографија је само покретна или непокретна слика боје помешане са крвљу унутар артеријског лумена и никада не показује атером; јер зид артерија, укључујући атером унутар артеријског зида, остају невидљиви. Ограничени изузетак од овог правила је да се код веома узнапредовалог атерома, са екстензивном калцификацијама унутар зида, код већине старијих људи може видети прстен радио-густине налик на ореол, посебно када се лумени артерија визуелизују на крају. На снимку, кардиолози и радиолози обично траже ове сенке калцификације да би препознали артерије пре него што убризгају било какво контрастно средство током ангиограма.

Терапија[уреди | уреди извор]

Неке особе могу бити у стању да лековима, променом начина живота и исхраном преокрену накупљање плака у артеријама срца узимајући високе дозе лекова за снижавање холестерола или пратећи строгу исхрану засновану на биљкама у комбинацији са вежбањем и смањењем стреса.[36][37]

Третмани су усмерени на обуздавање фактора ризика (нпр пушење) и оштећења повезаних са патологијама (нпр шечерна болест) које могу да изазову атеросклерозу, смањење симптома (нпр. ангинозног бола) и спречавање тромбозе (аспирин и антитромбоцитни лекови).

Генерално, први приступ је везан за корекцију животних стилова као што је илустровано у „Пројекту срца“, епидемиолошкој и превентивној студији церебралних и кардиоваскуларних болести коју промовише Виши институт за здравље, у којој су назнадене следеће хигијенске мере за смањење кардиоваскуларног ризика:[38]

Престанак пушења: јер у поређењу са непушачима, пушачи имају 8 година краћи животни век, двоструки ризик од акутног инфаркта миокарда и 10 пута већи ризик од рака плућа. Кардиоваскуларни ризик годину дана након престанка пушења се смањује за око 50% и након неколико година постаје сличан оном код непушача;

Правилна исхрана: редовна конзумација рибе (најмање два пута недељно), воћа, поврћа и махунарки; ограничена потрошња слаткиша, алкохола и масти, замена засићених масти (месо, кобасице, пуномасно млеко, путер, сир, јаја) са полинезасићеним мастима (риба, нетропска биљна уља) и мононезасићеним мастима (маслиново уље); мала потрошња кухињске соли (≤ 5 г/дан);

Редовна физичка активност: најмање 30 минута брзог ходања дневно; ход уз степенице.[39]

Контрола телесне тежине: гојазне особе требало би да смање тежину (индекс телесне масе или БМИ ≥30 kg/m²) или гојазни (БМИ ≥25,0-29,9 kg/m²).

Ако нефармаколошки покушаји не дају очекиване резултате, медицинска терапија је усмерена на исправљање патологија које леже у основи настанка, одржавања и погоршања атеросклерозе.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lusis, Aldons J. (септембар 2000). „Atherosclerosis”. Nature. 407 (6801): 233—241. PMC 2826222 Слободан приступ. PMID 11001066. doi:10.1038/35025203. 
  2. ^ Francis, Andrew A; Pierce, Grant N (2011). „An integrated approach for the mechanisms responsible for atherosclerotic plaque regression”. Experimental & Clinical Cardiology. 16 (3): 77—86. ISSN 1205-6626. PMC 3209544 Слободан приступ. PMID 22065938. 
  3. ^ а б Hotamisligil, Gökhan S (април 2010). „Endoplasmic reticulum stress and atherosclerosis”. Nature Medicine. 16 (4): 396—399. PMC 2897068 Слободан приступ. PMID 20376052. doi:10.1038/nm0410-396. 
  4. ^ Oh, Jisu; Riek, Amy E.; Weng, Sherry; Petty, Marvin; Kim, David; Colonna, Marco; Cella, Marina; Bernal-Mizrachi, Carlos (6. 4. 2012). „Endoplasmic Reticulum Stress Controls M2 Macrophage Differentiation and Foam Cell Formation”. Journal of Biological Chemistry. 287 (15): 11629—11641. PMC 3320912 Слободан приступ. PMID 22356914. doi:10.1074/jbc.M111.338673 Слободан приступ. 
  5. ^ а б „Atheroma: What It Is, Causes and Treatment”. Cleveland Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-17. 
  6. ^ Levy RI. Declining mortality in coronary heart disease. Arteriosclerosis. 1981;1:312–25.
  7. ^ Fuster V, Voute J, Hunn M, Smith SC., Jr Low priority of cardiovascular and chronic disease on the global health agenda: A cause for concern. Circulation. 2007;116:1996–70.
  8. ^ Hansson GK. Inflammation, atherosclerosis and coronary artery disease. N Engl J Med. 2005;352:93–100.
  9. ^ Lusis AJ. Atherosclerosis. Nature. 2000;407:233–41.
  10. ^ а б Eliza P. Teo, Eric M. Isselbacher, Diseases of the Aorta, Atheroma in Essential Echocardiography, 2019
  11. ^ Wilensky RL, Hamamdzic D. Molecular basis for the vulnerable plaque: Potential therapeutic role for immunomodulation. Curr Opin Cardiol. 2007;22:545–51.
  12. ^ Ross R. The pathogenesis of atherosclerosis: A perspective for the 1990s. Nature. 1993;362:801–9.
  13. ^ Ross R. The pathogenesis of atherosclerosis – an update. N Engl J Med. 1986;314:488–500.
  14. ^ Hu H, Pierce GN, Zhong G. The atherogenic effects of chlamydia are dependent on serum cholesterol and specific to Chlamydia pneumoniae. J Clin Invest. 1999;103:747–53.
  15. ^ De Caterina R, Libby P, Peng HB, et al. Nitric oxide decreases cytokine-induced endothelial activation: Nitric oxide selectively reduces endothelial expression of adhesion molecules and proinflammatory cytokines. J Clin Invest. 1995;96:60–8.
  16. ^ Falk E, Shah PK, Fuster V. Coronary plaque disruption. Circulation. 1995;92:657–71.
  17. ^ Ross R. Atherosclerosis – an inflammatory disease. N Engl J Med. 1999;340:115–26.
  18. ^ Molly K, Loftus IM. Mechanisms of plaque rupture. In: Fitridge R, Thompson M, editors. Mechanisms of Vascular Disease. Cambridge: Cambridge University Press; 2007. pp. 103–26.
  19. ^ Newman PJ. The biology of PECAM-1. J Clin Invest. 1997;99:3–8.
  20. ^ Schachter M. Vascular smooth muscle cell migration, atherosclerosis, and calcium channel blocker. Int J Cardiol. 1997;62(Suppl 2):S85–S90.
  21. ^ Libby P, Sukhova G, Lee RT, Liao JK. Molecular biology of atherosclerosis. Int J Cardiol. 1997;62(Suppl 2):S23–S9.
  22. ^ Schwartz SM. Smooth muscle migration in atherosclerosis and restenosis. J Clin Invest. 1997;99:2814–7.
  23. ^ Mereno PR, Sanz J, Fuster V. Promoting mechanisms of vascular health: Circulating progenitor cells, angiogenesis and reverse cholesterol transport. JACC. 2009;53:2315–23.
  24. ^ Susan Ettinger, 6.1.2 Lipid Content of the Atheroma, Atherosclerosis and Arterial Calcification,in Nutritional Pathophysiology of Obesity and its Comorbidities, 2017
  25. ^ Ivan Damjanov MD, PhD, The Blood Vessels-Atheroma in Pathology Secrets (Third Edition), 2009.
  26. ^ Simon S. Cross MD FRCPath, Cardiovascular systemin Underwood's Pathology, 2019
  27. ^ Falk E. Progressive atherogenesis: why do plaques rupture. Circulation. 1992;86(suppl III):III-30-III-42.
  28. ^ Mecley M, Rosenfield K, Kaufman J, Langevin RE, Razvi S, Isner JM. Atherosclerotic plaque hemorrhage and rupture associated with crescendo claudication. Ann Intern Med.1929; 117:663-666.
  29. ^ а б в „Vulnerable Plaque | Texas Heart Institute”. The Texas Heart Institute (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-08. 
  30. ^ Moreno PR. Vulnerable plaque: definition, diagnosis, and treatment. Cardiol Clin 2010; 28(1):1-30.
  31. ^ а б Glagov, Seymour; Weisenberg, Elliot; Zarins, Christopher K.; Stankunavicius, Regina; Kolettis, George J. (28 May 1987). "Compensatory Enlargement of Human Atherosclerotic Coronary Arteries". New England Journal of Medicine. 316 (22): 1371–1375.
  32. ^ Roijers, Ruben B.; Debernardi, Nicola; Cleutjens, Jack P.M.; Schurgers, Leon J.; Mutsaers, Peter H.A.; van der Vusse, Ger J. (јун 2011). „Microcalcifications in Early Intimal Lesions of Atherosclerotic Human Coronary Arteries”. The American Journal of Pathology. 178 (6): 2879—2887. PMC 3124018 Слободан приступ. PMID 21531376. doi:10.1016/j.ajpath.2011.02.004. 
  33. ^ Mintz, Gary S.; Nissen, Steven E. (април 2001). „American College of Cardiology Clinical Expert Consensus Document on Standards for Acquisition, Measurement and Reporting of Intravascular Ultrasound Studies (IVUS)”. Journal of the American College of Cardiology. 37 (5): 1485. ISSN 0735-1097. PMID 11300468. doi:10.1016/S0735-1097(01)01175-5 Слободан приступ. 
  34. ^ Tuzcu, E. Murat; Berkalp, Berktan; de Franco, Anthony C.; Ellis, Stephen G.; Goormastic, Marlene; Whitlow, Patrick L.; Franco, Irving; Raymond, Russell E.; Nissen, Steven E. (март 1996). „The Dilemma of Diagnosing Coronary Calcification: Angiography Versus Intravascular Ultrasound”. Journal of the American College of Cardiology. 27 (4): 832—838. ISSN 0735-1097. PMID 8613611. doi:10.1016/0735-1097(95)00537-4 Слободан приступ. 
  35. ^ Ehara, Shoichi; Kobayashi, Yoshiki; Yoshiyama, Minoru; Shimada, Kenei; Shimada, Yoshihisa; Fukuda, Daiju; Nakamura, Yasuhiro; Yamashita, Hajime; Yamagishi, Hiroyuki; Takeuchi, Kazuhide; Naruko, Takahiko; Haze, Kazuo; Becker, Anton E.; Yoshikawa, Junichi; Ueda, Makiko (30. 11. 2004). „Spotty Calcification Typifies the Culprit Plaque in Patients With Acute Myocardial Infarction: An Intravascular Ultrasound Study”. Circulation. 110 (22): 3424—3429. PMID 15557374. S2CID 11917149. doi:10.1161/01.CIR.0000148131.41425.E9 Слободан приступ. 
  36. ^ „Ask the doctor: Reversing atherosclerosis?”. Harvard Health (на језику: енглески). 2016-11-08. Приступљено 2022-12-21. 
  37. ^ Watzl B. Anti-inflammatory effects of plant-based foods and of their constituents. Int J Vitam Nutr Res. 2008 Dec;78(6):293–8.
  38. ^ „Prevenzione e stili di vita”. Приступљено 21. 12. 2022. 
  39. ^ “Per mantenersi in buona salute basta poco. Pochi minuti al giorno di facili esercizi e per cucinare piatti gustosi e sani”, a cura di Simona Giampaoli, Jeremiah Stamler e Franco Bevilacqua. Il Pensiero Scientifico Editore (2014) e l’estratto sull’attività fisica.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атером_(плак)&oldid=27442509”