Атилио Павези
| Атилио Павези | |||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Павези 1931. године | |||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||
| Пуно име | Атилио Павези | ||||||||||||||||
| Надимак | датум_рођења = 1. октобар 1910. | ||||||||||||||||
| Место рођења | Каорсо, Краљевина Италија | ||||||||||||||||
| Датум смрти | 2. август 2011. (100 год.) | ||||||||||||||||
| Место смрти | Буенос Аирес,  Аргентина | ||||||||||||||||
| Држављанство | Италија | ||||||||||||||||
| Тимске информације | |||||||||||||||||
Тренутни тим | завршио каријеру | ||||||||||||||||
| Дисциплина | друмски | ||||||||||||||||
| Тип возача | хронометраш | ||||||||||||||||
| Професионална каријера | |||||||||||||||||
| 1933 | Марино—клемент | ||||||||||||||||
| 1934 | Бјанки | ||||||||||||||||
| 1935 | Индивидуално | ||||||||||||||||
| Успеси | |||||||||||||||||
| Друге трке | |||||||||||||||||
| Гран при Агостано 1 (1932) | |||||||||||||||||
Награде и медаље
| |||||||||||||||||
| Ажурирано: 25. јул 2021. | |||||||||||||||||
Атилио Павези (итал. Attilio Pavesi; Каорсо, 1. октобар 1910 – Буенос Аирес, 2. август 2011) бивши је италијански бициклиста. Професионално се такмичио у периоду од 1933. до 1935. године, а пре почетка професионалне каријере освојио је две златне медаље на Летњим олимпијским играма 1932, у вожњи на хронометар на 100 km и у друмској трци екипно. Исте године освојио је трку Гран при Агостано и друго место на трци Ђиро ди Сицилија.
Биографија[уреди | уреди извор]
Павези је рођен као једанаесто дете у имућној породици из Каорса (Емилија-Ромања).[1]
Први већи успех постигао је када је 1931. освојио Калдирола Куп (Coppa Caldirola). Почетком 1932. био је други на Трци око Сицилије. То му је омогућило да уђе у олимпијски тим Италије на Летњим олимпијским играма у Лос Анђелесу, али само као замену. У олимпијској друмској трци показао је добру форму у две селекционе трке, због чега је премештен је у главни тим. Павези је победио у трци на хронометар, чиме је одвео Италију до злата у тимској трци. После Олимпијаде имао је кратку професионалну каријеру. Године 1933. заузео је 62. место на трци Милано-Санремо, а 1934. био је 52. на трци Ђиро д'Италија. Почетком Другог светског рата емигрирао је у Сан Мигел у Аргентини, где је наставио да се такмичи, отворио продавницу бицикала и организовао бициклистичке трке.[2]
Преминуо је у 100. години, у дому пензионера у Буенос Аиресу.[3] У време смрти сматрало се да је најстарији живи олимпијски шампион.[4] и један од најстаријих живих олимпијских такмичара.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ 1932 Olympic champion dies, aged 100. Cycling News, 4 August 2011
- ^ „Attilio PAVESI biography”. olympicchannel.com. Приступљено 14. 4. 2021.
- ^ „Addio a Pavesi Ultracentenario olimpionico” (на језику: италијански). Gazzetta.it. 3. 8. 2011. Приступљено 3. 8. 2011.
- ^ „Oldest Olympic champ dies at 100”. ABC News. 4. 8. 2011. Приступљено 4. 8. 2011.
- ^ Attilio Pavesi. sports-reference.com
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Профил на сајту cyclingarchives.com
|
- Рођени 1910.
- Умрли 2011.
- Италијански бициклисти
- Бициклисти на Летњим олимпијским играма 1932.
- Италијански олимпијци на Летњим олимпијским играма 1932.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1932.
- Освајачи златних олимпијских медаља за Италију
- Освајачи олимпијских медаља у бициклизму
- Олимпијски победници у бициклизму
- Стогодишњаци