Атланта

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Атланта
енгл. Atlanta
Надимци: Град у шуми,[1] ATL,[2] The A,[3] Хотланта,[4] Град капија,[5] Холивуд југа[6]
Atlanta Skyline from Buckhead.jpg
Панорама Атланте
Equitable Building (Atlanta)Georgia-Pacific TowerCentennial Tower (Atlanta)191 Peachtree TowerWestin Peachtree Plaza HotelAtlanta Marriott MarquisSunTrust PlazaGeorgia Power Company Corporate HeadquartersBank of America Plaza (Atlanta)AT&T Midtown CenterNational Center for Civil and Human RightsWorld of Coca-ColaCNN CenterEbenezer Baptist ChurchGeorgia State CapitolCenters for Disease Control and PreventionKrog Street TunnelSwan HousePiedmont ParkGLG Grand1100 Peachtree1180 PeachtreePromenade II1010 Midtownalt = Atlanta montage. Clicking on an image in the picture causes the browser to load the appropriate article.
О слици

Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе
Савезна држава Џорџија
ОкругФултон
Основан1847.
Становништво
Становништво
 — 2010.6.020.864 [7][8]
 — густина1,514 ст./km2
Агломерација5.278.904
Географске карактеристике
Координате33°45′25″ СГШ; 84°23′25″ ЗГД / 33.756944° СГШ; 84.390278° ЗГД / 33.756944; -84.390278Координате: 33°45′25″ СГШ; 84°23′25″ ЗГД / 33.756944° СГШ; 84.390278° ЗГД / 33.756944; -84.390278
Временска зонаUTC-5, лети UTC-4
Апс. висина225-320 m
Површина343[9] km2
Fulton County Georgia Municipalities Map Atlanta Highlighted.svg
Атланта на мапи Georgia
Атланта
Атланта
Атланта на мапи Georgia
Остали подаци
ГрадоначелникШирли Френклин
ФИПС код13-04000
Веб-сајт
atlantaga.gov

Атланта (енгл. Atlanta) град је у САД и главни град државе Џорџија. По попису становништва из 2010. у њему је живело 420.003 становника.[10]

Југоисточна држава, северно од Флориде, јужно од Северне Каролине, Јужне Каролине и Тенесија, источно од Алабаме. Са своје источне стране излази на Атлантски океан.

Атланта је засигурно узор светским градовима који се сусрећу са веома брзим ширењем, растом популације и комерцијалним развојем. Њен развој започео је почетком 19. века, али је већим делом уништена током Грађанског рата. Ипак град је обновљен и убрзо је постао главни град Џорџије. У 20. веку Атланта је била седиште Америчког покрета за грађанска права.

Један од надимака града је и „Град феникса“, а повезан је са његовим брзим опоравком после рата.

У Атланти су 1996. године одржане Олимпијске игре. Атланта је седиште више од 50 највећих светских компанија, укључујући Кока-колу, Си-ен-ен и авио-компанију Делта.

Географија[уреди | уреди извор]

Атланта се налази на надморској висини од 225 m.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима Атланте (Хартсфилд–Џексон међународни аеродром), 1981–2010 нормале,[11]
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 26
(79)
27
(80)
32
(89)
34
(93)
36
(97)
41
(106)
41
(105)
40
(104)
39
(102)
37
(98)
29
(84)
26
(79)
41
(106)
Средњи максимум, °C (°F) 20,9
(69,6)
22,9
(73,2)
27,1
(80,8)
29,4
(85,0)
31,8
(89,3)
34,8
(94,6)
35,7
(96,3)
35,2
(95,4)
33
(91,4)
29,1
(84,4)
25,3
(77,5)
21,6
(70,8)
36,4
(97,6)
Максимум, °C (°F) 11,3
(52,3)
13,7
(56,6)
18,1
(64,6)
22,5
(72,5)
26,6
(79,9)
30,2
(86,4)
31,7
(89,1)
31,2
(88,1)
27,9
(82,2)
22,6
(72,7)
17,6
(63,6)
12,2
(54,0)
22,2
(71,9)
Минимум, °C (°F) 1,3
(34,3)
3,2
(37,7)
6,7
(44,1)
10,8
(51,5)
15,7
(60,3)
20,1
(68,2)
21,8
(71,3)
21,5
(70,7)
18,2
(64,8)
12,2
(54,0)
6,9
(44,5)
2,5
(36,5)
11,8
(53,2)
Средњи минимум, °C (°F) −9,1
(15,7)
−6,2
(20,9)
−2,6
(27,4)
1,8
(35,2)
8,7
(47,6)
14,7
(58,5)
18,4
(65,1)
17,6
(63,7)
10,8
(51,4)
3,6
(38,5)
−1,4
(29,5)
−6,7
(20,0)
−11,1
(12,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −22
(−8)
−23
(−9)
−12
(10)
−4
(25)
3
(37)
4
(39)
12
(53)
13
(55)
2
(36)
−2
(28)
−16
(3)
−18
(0)
−23
(−9)
Количина падавинаmm (in) 106,7
(4,20)
118,6
(4,67)
122,2
(4,81)
85,3
(3,36)
93,2
(3,67)
100,3
(3,95)
133,9
(5,27)
99,1
(3,90)
113,5
(4,47)
86,6
(3,41)
104,1
(4,10)
99,1
(3,90)
1.262,6
(49,71)
Количина снега, cm (in) 3,3
(1,3)
1
(0,4)
2
(0,8)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
0
(0)
1
(0,4)
7,4
(2,9)
Дани са падавинама (≥ 0.01 in) 10,9 9,8 9,7 8,6 9,3 9,9 11,7 9,7 7,5 6,9 8,8 10,5 113,3
Дани са снегом (≥ 0.1 in) 0,8 0,6 0,3 0 0 0 0 0 0 0 0 0,4 2,1
Релативна влажност, % 67,6 63,4 62,4 61,0 67,2 69,8 74,4 74,8 73,9 68,5 68,1 68,4 68,3
Сунчани сати — месечни просек 164,0 171,7 220,5 261,2 288,6 284,8 273,8 258,6 227,5 238,5 185,1 164,0 2.738,3
Сунчано време — месечни проценти 52 56 59 67 67 66 63 62 61 68 59 53 62
Извор: NOAA (релативна влажност, тачка росе и сунчасност 1961–1990)[12][13][14]
Климатски подаци за Атланту
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просечан број дневних сати 10.0 11.0 12.0 13.0 14.0 14.0 14.0 13.0 12.0 11.0 10.0 10.0 12.0
Просечни ултравиолентни индекс 3 5 6 8 9 10 10 10 8 6 4 3 6.8
Извор: Weather Atlas [15]

Демографија[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 420.003 становника, што је 3.529 (0,8%) становника више него 2000. године.[10]

Група 2000. 2010.
Белци 130.222 (31,3%) 152.377 (36,3%)
Афроамериканци 255.689 (61,4%) 226.894 (54,0%)
Азијати 8.046 (1,9%) 13.188 (3,1%)
Хиспаноамериканци 18.720 (4,5%) 21.815 (5,2%)
Укупно 416.474 420.003

Међународни аеродром Хартсфилд-Џексон Атланта[уреди | уреди извор]

Аеродром Атланта
Торањ на аеродрому Атланта

Међународни аеродром Хартсфилд-Џексон Атланта, је у 2017. години био аеродром са највећим бројем путника у свету. Број путника који користи авионски превоз преко Атланте износи више од 92 милиона годишње. Атланта је повезана редовним летовима са 150 америчких аеродрома скоро 70 међународних аеродрома. Аеродром запошљава више од 63.000 радника.

Партнерски градови[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Atlanta May No Longer Be the City in a Forest”. WSB-TV. Архивирано из оригинала на датум 28. 10. 2014. Приступљено 28. 10. 2014. 
  2. ^ "The service, dubbed the Atlanta Tourist Loop as a play on the city's 'ATL' nickname, will start April 29 downtown." "Buses to link tourist favorites" The Atlanta Journal-Constitution
  3. ^ „Because we're the only city easily identified by just one letter”. Creative Loafing. 23. 11. 2011. Приступљено 7. 10. 2012. 
  4. ^ „Love it or loathe it, the city's nickname is accurate for the summer”. Atlanta Journal-Constitution. 16. 6. 2008. Приступљено 28. 10. 2014. 
  5. ^ „Our Quiz Column”. Sunny South. стр. 5. 
  6. ^ „How Atlanta became the Hollywood of the South”. The Washington Times. 29. 8. 2015. Приступљено 25. 5. 2016. 
  7. ^ „Metropolitan and Micropolitan Statistical Areas Population Totals and Components of Change: 2010-2019”. United States Census Bureau, Population Division. април 2019. Приступљено 18. 4. 2020. 
  8. ^ „Annual Estimates of the Resident Population: April 1, 2010 to July 1, 2018 – United States – Combined Statistical Area; and for Puerto Rico”. United States Census Bureau, Population Division. март 2018. Приступљено 8. 5. 2019. 
  9. ^ „2018 U.S. Gazetteer Files”. United States Census Bureau. Приступљено 12. 2. 2020. 
  10. 10,0 10,1 „Georgia Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2012. Приступљено 7. 1. 2013. 
  11. ^ ThreadEx
  12. ^ „Station Name: GA ATLANTA HARTSFIELD INTL AP”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 19. 3. 2013. [мртва веза]
  13. ^ „NowData – NOAA Online Weather Data”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 12. 4. 2016. 
  14. ^ „WMO Climatological Normals of Atlanta/Hartsfield INTL AP, GA”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 18. 7. 2020. 
  15. ^ „Atlanta, Georgia, USA – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 23. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Atlanta and Environs: A Chronicle of Its People and Events: Years of Change and Challenge, 1940–1976 by Franklin M. Garrett, Harold H. Martin
  • Craig, Robert (1995). Atlanta Architecture: Art Deco to Modern Classic, 1929–1959. Gretna, LA: Pelican. ISBN 0-88289-961-9. 
  • Darlene R. Roth and Andy Ambrose. Metropolitan Frontiers: A Short History of Atlanta. Atlanta: Longstreet Press, 1996. An overview of the city's history with an emphasis on its growth.
  • Sjoquist, Dave (ed.) The Atlanta Paradox. New York: Russell Sage Foundation. 2000.
  • Stone, Clarence. Regime Politics: Governing Atlanta, 1946–1988. University Press of Kansas. 1989.
  • Elise Reid Boylston. Atlanta: Its Lore, Legends and Laughter. Doraville: privately printed, 1968. Many anecdotes about the history of the city.
  • Frederick Allen. Atlanta Rising. Atlanta: Longstreet Press, 1996. A detailed history of Atlanta from 1946 to 1996, with much about City Councilman, later Mayor, William B. Hartsfield's work in making Atlanta a major air transport hub, and about the civil rights movement as it affected (and was affected by) Atlanta.
  • McMahan, C. A. (1950). The people of Atlanta : a demographic study of Georgia's capital city. Athens, Georgia: University of Georgia Press. ISBN 9780820334493. Приступљено 20. 2. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]