Атлетика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Атлетика
Athletics competitions.jpg
Највише управно тело ИААФ
Карактеристике
Мешани пол Да
Тип Спољашња или затворена
Присуство
Олимпијада Присутна од инаугурације на олимпијади 1896.[1][2][3]
Параолимпијаде Присутна од инаугурације на параолимпијади 1960.[4][5]

Атлетика је једна од темељних и најраширенијих спортских грана, коју карактерише основни људски покрет и понашање, а која обухвата: тркачке, бацачке и скакачке дисциплине.[6] Због своје свеобухватности назива се, и истински јесте, краљица спортова. Атлетским вежбама стиче се физичка снага, издржљивост, брзина и окретност а учвршћују се својства воље као што су храброст, одлучност и упорност. Дисциплине атлетике одликују се моторичким кретањима која се успјешно могу примјењивати у току образовног процеса или кроз друге облике вјежбања, помоћу којих се значајно утиче на подизање опште психофизичке способности појединца. Атлетика је полазиште и темељ за све остале спортове. Од 1896. године укључена је у редовни програм Олимпијских игара.

Она представља основни и најзначајнији садржај сваких Олимпијских игара. Међународна атлетска федерација (ИААФ) основана је 1912. године у Стокхолму и данас има 212 држава - чланица. Од 1983. одржава се прво на четири а сада на две године светско првенство за сениоре и сениорке, од 1986. године за јуниоре и јуниорке а од 1999. године и за кадете и кадеткиње. Од 1930. сваке четврте године одржава се првенство Европе за сениоре и сениорке, а од 1929. године и Балканске игре. Атлетика је најразвијенија у САД, а одмах за њом су Русија, Немачка, Куба, Кенија и Јамајка.

Резултати тркачких догађаје се одлучују завршном позицијом (или временом, ако се мери), док се победе у скоковима и бацаљу постижу највишим или најдаљим мерење из серије покушаја. Једноставност такмичења и недостатак потребе за скупом опремом чини атлетику једним од најчешћих такмичарских спортова на свету. Атлетика је углавном индивидуални спорт, са изузетком штафетних трка и такмичења која комбинују перформансе спортиста у екипни резултат, као што је црос-кантри.

Организована атлетика датира још из времена древних Олимпијских игара из 776 п. н. е. Правила и формат модерних догађаја у атлетици су дефинисана у Западној Европи и Северној Америци у 19. и раном 20. веку, и затим су се проширила у друге делове света. Већину модерних такмичења највишег нивоа спроводи Међународна асоцијација атлетских федерација и њене чланице федерације.

Атлетска такмичења су окосница Летњих олимпијских игара. Најзначајније међународно атлетско такмичење је Светско првенство у атлетици на отвореном, који обухвата надметања на стазама и пољу, трчање маратона и такмичарско ходање. Друга атлетска такмичења истог нивоа су Светско првенство у кросу и Светско првенство у полумаратону. Спортисти са физичким инвалидитетом такмиче се на Летњој параолимпијади и Атлетском светском шампионату.

Реч атлетика је изведена од античке грчке речи ἀθλητής (athlētēs, „борац у јавним играма“) од ἆθλον (athlon, „награда“) или αθλος (athlos, „надметање“).[7] У почетку је термин кориштен за уопштено описивање атлетских такмичења - тј. спортско надметање засновано првенствено на људским физичким подухватима. У 19. веку појам атлетика је добио ужу дефиницију у Европи и почео је да описује спортове који укључују такмичарско трчање, ходање, скакање и бацање. Ова дефиниција је и даље најпроминентнија у Великој Британији и већини подручја бивше Британске империје. Штавише, сличне речи на многим германским и романским језицима које се односе на термин атлетика такође имају слично значење.

У већем делу Северне Америке, атлетика је синонимна са спортовима уопште, што одражава у већој мори историјску употребу термина. Реч атлетика се ретко користи у смислу спорта атлетике у овом региону. Термин стаза и поље (енгл. Track and field) се преферентно се користи у Сједињеним Државама и Канади за већину атлетских догађаја, укључујући такмичарско ходање и трчање маратона (мада се крос кантри трчање обично сматра засебним спортом).

Историја атлетике[уреди]

Атлетика је један од најстаријих облика спортских натиецања, још од времена оргиналних Олимпијских игара из времена старе Грчке па до модерних Олимпијских игара данашњих дана. Како се ради о основним дисциплинама трчања, скокова и бацања традиција таквих натицања је стара колико и традиција спорта, те је историја атлетике и историја спорта уопште.

Антика[уреди]

Копија древне грчие статуе дискоболоса, која приказује бацача диска[8]

Атлетска такмичења у трчању, ходању, скакању и бацању су међу најстаријим од свих спортова и њихови корени су преисторијски.[9] Атлетски догађаји су приказани у древним египатским гробницама у Сакари, са илустрацијама трчања у Хеб Сед фестивалу и скакање у вис се јавља у гробницама од још пре 2250 п. н. е.[10] Тајлтеанске игре су биле древни келтски фестивал у Ирској. Оне су основане око 1800 п. н. е, и тридесетодневно окушљање је обухватало трчање и бацање камена између осталих спортских догађаја.[11] Оригинални и једини догађај у првим Олимпијским играма 776 п. н. е. је било трчање на растојању дужине једног стадиона, познато као стадион. Игре су касније проширене да обухвате такмичења у бацању и скакању у оквиру античког петобоја. Атлетска такмичења су се такође одивијала при другим Панхеленским играма, које су биле основане касније око 500 п. н. е.[12]

Модерна ера[уреди]

Котсволдове олимписке игре, спортски фестивал који се појавио у 18. веку у Енглеској, садржао је атлетику у виду надметања у бацању маља.[13] На годишњој бази од 1796 до 1798, L'Olympiade de la République је одржавана у револуционарној Француској, и сматра се првим претечом модерних летњих Олимпијских игара. Премијерни догађај тог такмичења је било натицање у трчању, мада су одржавана и такмичења у разним другим древним грчким дисциплинама. Године 1796, Олимпијада је означила увођење метричког система у спорт.[14]

Атлетска такмичења су одржавана око 1812. године у Краљевском војном колеџу, Сандхурст,[15] и 1840. године у Шрузберију у Шропширу у краљевској школи Шрузберија. Краљевска војна академија у Вулвичу је одржала оранизовано такмичење 1849. године, и регуларну серију затворених такмичења отворених само за студенте је одржавао Ексетер колеџ, Оксфорд од 1850.[16] Годишње Венлокове олимпијске игре, су приви пут одржане 1850. у Венлоку у Енглеској, и обухватале су атлетска надметања у свом спортском програму.[17]

Прва модерна атлетска надметања у затвореном простору били су забележена убрзо након 1860-их, укључујући и сусрет у дворани Ашбернам у Лондону, којим су била обухваћена четири тркачка надметања и такмичење у троструком скоку.[18][19]

Аматерска атлетска асоцијација (ААА) је основана у Енглеској 1880. године као прво национално тело за атлетски спорт и почела је да одржава своја годишња атлетска такмичења – AAA шампионате. Сједињене Америчке Државе су такође почеле да одржавају годишња национална таквмичења – САД шампионат на стази и пољу на отвореном – приви је одржан 1876. посредством Њујоршког атлетског клуба.[20] Атлетика је постала кодификована и стандардизована преко енглеске ААА и других општих спортских организација крајем 19. века, као што је Аматерска атлетска унија (основана у САД 1888. године) и Савез француских атлетских спортских друштава (основан у Француској 1889. године).

Атлетско такмичење је било укључено у првим модерним Олимпијским играма 1896. и од тада је било једно од најважнијих такмичења у овом вишеспортском догађају које се одвија сваке четири године. Првобитно су учествовали само мушкарци, а на Олимпијским играма 1928. уведена су женска такмичења у атлетски програм. Атлетика је део Параолимпијских игара од инаугуралних игара 1960. Атлетика има веома висок профил током великих првенстава, посебно на Олимпијади, мада је иначе мање популарна.

Међународно управно тело, Међународна аматерска атлетичка федерација (ИААФ), основана је 1912. године. Она је усвојила своје данашње име 2001. године. ИААФ је 1983. године установила засебно Светско првенство у атлетици на отвореном. У модерном доба, спортисти могу да добију новац за учешће у тркама, чиме је окончан такозвани „аматеризам“ који је постојао раније.

Међународни спортски комитет за глуве је формиран 1922, ради управљања међународним догађајима глувих спортиста, укључујући и атлетичаре.[21]

Прво организовано међународно такмичење за спортисте са физичким инвалидитетом (осим глувоће) почело је 1952. године, када су прве међународне Стоук Мандервил игре организоване за ветеране Другог светског рата.[21][4] Овим су једино били обухваћени атлетичари у инвалидским колицима. Одатле је проистекла инспирација за Параолимпијске игре, које су одржане 1960. године. Такмичења су временом проширена тако да укључују углавном спортисте са ампутацијама, церебралном парализом и оштећењем вида, поред такмичења у инвалидским колицима.

Атлетска борилишта[уреди]

Атлетика је започела као спорт на отвореном, те су се натицања одвијала у складу с временским условима. Данас је уобичајено да се атлетичари током зимског периода припремају и натичу и у затвореним просторима - атлетским дворанама.

Атлетика на отвореном[уреди]

Атлетски стадион у Атланти за време ОИ 1996.
Типична стаза на овалном стадиону са травнатим унутрашњим пољем

Стандардно борилиште за атлетска натицања је атлетски стадион. Често интегрисан с фудбалским стадионом, ово се борилиште састоји од типично 8 кружних елиптичних стаза, од којих је дужина унутарње стазе, која се означава као стаза 400 метара. На обе дуже стране налази се раван део од 100 m. Стазе су означане цртама које одвајају стазе 1 до 8. Уз саму стазу типично се налазе и залетиште и доскочиште за скок у даљ, скок у вис те скок с мотком, базен с препоном за тркачку утрку на 3.000 m с препонама, те бацалишта кугле, копља и кладива. Атлетски стадион је опремљен и бројном помоћном опремом која се користи зависно од дисциплине: препонама за препонске утрке, заштитне мреже за бацачке дисицплине, носачи и летвице за скок у вис и скок с мотком, итд.

Атлетски стадион је поприште свих атлетских натицања осим маратона, за који се због дужине стазе не користи кружна стаза на стадиону, осим као почетно и завршно место трке.

Атлетика у дворани[уреди]

Атлетска дворана има готово све елементе као и атлетски стадион, осим што је због једноставности конструкције дворане најчешћа дужина кружне стазе 200 m те је борилиште битно мање него стадион на отвореном, и у дворани нема ветра. Неке дисциплине које су на отвореном стандардне због мањег се расположивог простора не изводе у дворани, ту спадају бацење кладива и копља, трка на 3.000 m препоне, маратон. Такође, неке су дисциплине прилагођене дворани, те се тако утрка на 100 m у дворани најчешће смањује на 60 m, слично као и 100/110 метара препоне на 60 m, те неке дисциплине дугих пруга.

Атлетске дисциплине[уреди]

Атлетске дисциплине су бројне, које обично делимо на тркачке, бацачке, скакачке и вишебој. Иако се најчешће користи метрички систем за меру удаљености или остварене дужине/висине скока или дужине бацања, понекад се јављају и другачије мере, па је рецимо уобичајена трка на једну миљу.

Тркачке дисциплине[уреди]

Бацачке дисциплине[уреди]

Скакачке дисциплине[уреди]

Натицања у атлетици[уреди]

Атлетика је засигурно најраширенији спорт на свјету. Врсте и нивои натицања су бројни. Према добу натицатеља разликују се предшколска и школска натицања, средњошколска и студентска, па све до натицања ветерана у различитим категоријама. Према нивоу натицања постоје аматерска натицања за грађане и рекреативце, па све до професионалних натицања. Квалитативни врхунац атлетике су Олимпијске игре, које су увек до сада у историји имале у програму неко од атлетских натицања. Према квалитету се истичу следећа атлетска натицања:

Вишебој[уреди]

Спортисти са инвалидитетом[уреди]

Атлетичари са физичком инвалидношћу су се такмичили у засебним међународним такмичењима од 1952. Међународни параолимпијски комитет регулише такмичења у атлетици, и домаћин је параолимпијских игара, које се одвијају од 1960.[21][4]

Такмичари у такмичењима на елитном нивоу се класификују по инвалидитету, да би се надметали такмичари са сличним инвалидитетом у истом догађају. Класификовани Т12 спортиста, на пример, је атлетичар на стази са оштећењем вида.[23]

У тркама у инвалидским колицима атлетичари се надмећу у лаганим тркачким столицама. Већина великих маратона има одсек за инвалидска колица, а елитни тркачи доследно су надмашивали тркаче на ногама. Брзина тркача у инвалидским колицима изазвала је потешкоће организаторима трка при избору адекватног времена њиховог старта у односу на обичне тркаче. Судар Џоша Касидија (тркача у инвалидским колицима) и Тики Гелане (водеће маратонке) на Лондонском маратону 2013. довео је ово питање у центар пажње.[24]

Повремено се спортисти са инвалидитетом такмиче са регуларним спортистима. Легално слепа Марла Рунијан је трчала на Олимпијским играма 2000. и 2004.[25] и освојила златну медаљу на 1500 метара на Панамеричким играма 1999.[26] Оскар Писторијус, коме су ампутиране обе ноге, се такмичио на Олимпијади 2012.[27][28][29] На Светском првенству 2011. године Писторијус се успешно пласирао до полуфиналне рунде на 400 метара и освојио сребрну медаљу као део јужноафричког 4к400 метара штафетног тима. У Мастерс атлетици је далеко уобичајеније да се омогући учешће спортиста са инвалидитетом. Слепи Ајви Гранстром поставио је бројне светске рекорде у мастерској атлетици док је био вођен на стази.

Референце[уреди]

  1. 1896 Summer Olympics official report. Volume 2. стр. 31-49. Приступљено 3 October 2010.
  2. Lennartz, Karl; Wassong, Stephen (2004). „Athens 1896”. Ур.: John E. Findling, Kimberly D. Pelle. Encyclopedia of the Modern Olympic Movement. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-32278-5. OCLC 52418065. 
  3. 1896 Summer Olympics official report. Volume 2. стр. 86-90, 100-2. Приступљено 3 October 2010.
  4. 4,0 4,1 4,2 Rome 1960, International Paralympic Committee (IPC)
  5. "Summer Games Governance 1960 to 1992", IWAS
  6. „Athletics”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. децембар 2013. Приступљено 9. 3. 2015. 
  7. Athlete – Online Etymology Dictionary
  8. Woodford, Susan. The Art of Greece and Rome. Cambridge: Cambridge University Press. 1982. ISBN 978-0-521-29873-5. стр. 16.
  9. Intro – What is Athletics?. IAAF. Retrieved on 2010-05-28.
  10. Touny, Ahmed D. 84.85–90 History of Sports in Ancient Egypt Archived 29 October 2006[Date mismatch] at the Wayback Machine.. Retrieved on 2010-05-28.
  11. Diffley, Seán (2007-07-14). Tailteann Games' place in history going for a song. The Irish Independent. Retrieved on 2010-05-28.
  12. The Ancient Olympic Games: Mythic Worship of Gods and Athletes. e-Legacies. Retrieved on 2010-05-28.
  13. Origins of Robert Dover's Games . Olympick Games. Retrieved on 2010-05-28.
  14. Alain Arvin-Bérod, Les enfants d’Olympie, Paris, CERF, 1996 (pp. 27–40)
  15. Frank Moore Colby; Williams, Talcott (1914). The New International Encyclopædia. Dodd, Mead. стр. 316. 
  16. Oxford Companion to Sports and Games, ed. J.Arlott, O.U.P. (1975)
  17. The Modern Olympics: a Struggle for Survival, by David C. Young,Johns Hopkins University Press (1996)
  18. Hoshino, Atsushi The Origin of Indoor Track and Field Meets. IAAF. Retrieved on 2011-04-09.
  19. European Athletics, Inside Track: Newsletter of European Athletics, Vol. 1/2011 (February 2011); Records could be broken as indoor athletics returns home. стр. 4; accessed 6 March 2011
  20. The United States' National Championships In Track & Field Athletics: Introduction. Track and Field News. Retrieved on 2009-09-19.
  21. 21,0 21,1 21,2 Para- Athletics – History, Athletics Canada
  22. „Schedules and Results - Athletics”. The Beijing Organizing Committee for the Games of the XXIX Olympiad. Архивирано из оригинала на датум 6. 9. 2008. Приступљено 8. 9. 2008. 
  23. International Paralympic Committee, IPC Athletics Classification
  24. Gareth A Davies, London Marathon 2013: rethink over wheelchair race start time to avoid repeat of Josh Cassidy collision, The Guardian, 22 April 2013.
  25. „IPC Athletics World Records – Women's”. Приступљено 22. 4. 2014. 
  26. "Paralympic Athletics", London 2012
  27. Oscar Pistorius set to make history at Olympics, BBC Sport, 4. 7. 2012 
  28. Bladerunner Pistorius included in SA's Olympic team, South African Sports Confederation and Olympic Committee, 4. 7. 2012, Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2012 
  29. „Oscar Pistorius set for long-awaited Olympic debut”, The Times of India, 18. 7. 2012, Архивирано из оригинала на датум 4. 8. 2012 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]