Атлетика на Летњим олимпијским играма 1900 — скок удаљ за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Olympic flag.svg
Athletics pictogram.svg

Такмичење у скоку удаљ било је на програму атлетских дисциплина на Олимпијских игара 1900. у Паризу.

Квалификације су одржане 14. јула, а финале 15. јула, уз учешће дванаест такмичара из шест земаља. У финале се пласирало 5 првопласираних у квалификацијама.

Земље учеснице[уреди]

Рекорди пре почетка такмичења[уреди]

Најбољи резултат на свету 7,50 * Мајер Принстајн Сједињене Америчке Државе Филаделфија, САД 28. април 1900.
Олимпијски рекорд 6,35 Елери Кларк Сједињене Америчке Државе Атина Грчка 7. април, 1896.
  • = незванично

Освајачи медаља[уреди]

Злато Сребро Бронза
Алвин Крензлајн Сједињене Америчке Државе САД Мајер Принстајн Сједињене Америчке Државе САД Патрик Лихи  УК

Нови рекорди после завршетка такмичења[уреди]

Олимпијски рекорд 7,185 Алвин Крензлајн Сједињене Америчке Државе САД Париз, Француска 15. јул 1900.

Резултати[уреди]

Квалификације[уреди]

Свих дванаест стакача удаљ су се такмичили 14. јула у квалификацијама, а у финале се пласирало пет најбољих. У квалификацијама је оборен и важећи олимпијски рекорд.

Место Атлетичар Резултат
1 Мајер Принстајн Сједињене Америчке Државе САД 7,175 м (ОР)
2 Алвин Крензлајн Сједињене Америчке Државе САД 6,930 м
3 Алберт Деланоа  Француска 6,755 м
4 Вилијам Ремингтон Сједињене Америчке Државе САД 6,725 м
5 Патрик Лихи  Уједињено Краљевство 6,710 м
6 Џон Маклејн Сједињене Америчке Државе САД 6,655 м
7 Тадијус Маклејн Сједињене Америчке Државе САД 6,435 м
8 Валдемар Штефен Немачко царство Немачко царство 6,300 м
9 Ерне Шуберт Мађарска Мађарска 6,050 м
10 Ђула Штраус Мађарска Мађарска 6,010 м
11 Торе Блом Шведска Шведска 5,770 м
12 Ерик Леминг Шведска Шведска 5,500 м

Финале[уреди]

Финале је одржано 15. јула у којем су се такмичила петорица првопласираних из квалификација. Принстајн је поштовао договор између Кренцлајна и њега да се не такмиче у недељу и није се такмичио у финалу у недељу 15. јула. Кренцлајн, се такмичио и постигао резултат бољи од Принстејновог олимпијског рекорда у квалификацијама првог дана и освојио злато. Принстајну је признат резултат из квалификација и заузео је друго место. Деланоа није скакао као првог дана и пао је на пето место.

Место Атлетичар Резултат Квалификације
1 Алвин Крензлајн Сједињене Америчке Државе САД 7,185 м (ОР) 6,930 м
2 Мајер Принстајн Сједињене Америчке Државе САД НУ 7,175 м
3 Патрик Лихи  Уједињено Краљевство 6,950 м 6,710 м
4 Вилијам Ремингтон Сједињене Америчке Државе САД 6,825 м 6,725 м
5 Албер Деланоа  Француска непознато 6,755 м

НУ = није учествовао

Биланс медаља[уреди]

Држава Злато Сребро Бронза Укупно
1 Сједињене Америчке Државе САД 1 1 0 2
1  Уједињено Краљевство 0 0 1 1
Укупно (2) 3 0 0 3

Занимљивости[уреди]

Игре у Паризу обележили су бројни протести америчких спортиста, којима из верских разлога, није одговарало што се такмичења одржавају у недељу. У историји олимпизма остао је, тим поводом, забележен сукоб америчких атлетичара Алвина Крензлајна и Мајера Принстајна, који су се након освајања прва два места у квалификацијама скока удаљ, договорили да не наступе у финалу, зато што је било заказано за недељу.

Крезцлајн је, међутим, прекршио договор, изашао на скакалиште и за један сантиметар надмашио Принстајнов резултат из квалификација и освојио златну медаљу. Љут зато што је Крензлајн прекршио договор Принстајн је на церемонији доделе медаља напао свог ривала и ударио га шаком у главу.

Спољашње везе[уреди]