Атлетика на Летњим олимпијским играма 2012 — штафета 4 x 100 метара за мушкарце

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Olympic flag.svg
Athletics pictogram.svg

Штафетна трка 4 х 100 метара за мушкарце, је била, једна од 47 дисциплина атлетског програма на Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону, Уједињено Краљевство. Такмичење је одржано од 10. и 11. августа на Олимпијском стадиону.

Учесници[уреди]

Учествовало је 16 штафета, из исто толико земаља.


Систем такмичења[уреди]

Такмичње у овој дисциплини је орджанао у два дана.[1] Првог дана у квалификацијама се учествовале све штафете које су постигле квалификационе норме. Такмичари су били подељени у две групе из којих су се по 3 најбрже штафете из сваке групе и две према постигнутом резултату пласирали у финале. [2]

Преглед такмичења[уреди]

Дана 11. августа, штафета Јамајке, за коју су трчали Неста Картер, Мајкл Фрејтер, Јохан Блејк и Јусејн Болт, освојила је златну медаљу и оборила свој светски рекорд од 37,04 постигнут на Светском првенству 2011. резултатом 36,84 сек.

Картер није добро почео и Трел Кимонс из САД био је на челу првих 100 метара. Кимонс предаје штафету, бившем светском рекордеру и олимпијском победнику Џастину Гатлину сачувао вођство. До треће измене Америка је имала благу предност над Јамајком, али када је Мајкл Фрејтер предао штафету Јохану Блејку, Блејк сустиже Тајсона Геја и са благом предноси врши последњу измену са Болтом, који повећава предност у трци са Рајаном Бејлијем и са предности од неколико метара пролази кроз циљ у времену новог светског рекорда. САД је била друга са новим националним рекордом[3], а Канада трећа, али је дисквалификована јер је трећи члан штафете Џаред Конатон, нагазио линију суседне стазе, па је на њено место дошао Тринидад и Тобаго[4]

У мају 2014. године, члан америчке штафет 4 х 100 м Тајсон Геј добио је једногодишњу суспензију због коришћења анаболичких стереоида и одузете су му све медаље и брисани сви резултати 15. јула 2012. године када их је први пут употребио. У мају 2015. године МОК је писао Америчком олимпијском комитету тражећи да прикупи медаље осталих учесника штафете Трела Кимонса,Џастина Гатлина, Рајана Бејлија ], Џефрија Демпса и Дарвиса Патона. Прерасподелом медаља Тринидад и Тобаго је добио сребро, а Француска бронзу. [5] [6]

Рекорди пре почетка такмичења[уреди]

(стање 10. јул 2012.)

Светски рекорд 37,04 Јамајка
Неста Картер
Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк
Јусејн Болт
 Јамајка Тегу, Јужна Кореја 4. септембар 2011.
Олимпијски рекорд 37,10 Јамајка
Неста Картер
Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк
Јусејн Болт
 Јамајка Пекинг, Кина 22. август 2008.
Најбољи резултат сезоне 37,82 Racers Track Club
Марио Форсајт
Јохан Блејк
Роуч Кимари
Јусејн Болт
 Јамајка Кингстон, Јамајка 21. април 2012.

Нови рекорди после завршетка такмичења[уреди]

Светски рекорд 36,84  Јамајка
Неста Картер
Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк
Јусејн Болт
Лондон, УК 11. август 2012.
Олимпијски рекорд
Најбољи светски резултат сезоне

Сатница[уреди]

Сатум Време Ниво
Петак 10. август, 2012 19:45 Квалификакије
Субота, 11. август 2012 21:00 Финале

Освајачи медаља[уреди]

Gold medal olympic.svg Silver medal olympic.svg Bronze medal olympic.svg'
Неста Картер
Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк
Јусејн Болт
Kemar Bailey-Cole*
 Јамајка
Трел Кимонс
Џастин Гатлин
Тајсон Геј
Рајан Бејли
Џеф Демпс*
Дарвис Патон*
 Сједињене Америчке Државе
Кестон Бледман
Марк Бернс
Емануел Календер
Ричард Томпсон
 Тринидад и Тобаго

* такмичари обележени звездицом су трчали у квалификацијама, не и у финалу.

Резултати[уреди]

Квалификације[уреди]

Штафете су биле подељене у две групе по 8. У финале су се аутоматски квалификовале по прве три из обе групе (КВ) и две према постигнутом резултату. (кв).[7][8]

Место Група Стаза Земља Састав штафете Резултат Белешка
1. 2 7  Сједињене Америчке Државе Џеф Демпс, Дарвис Патон
Трел Кимонс Џастин Гатлин
37,38 КВ, НР
2 1 6  Јамајка Неста Картер, Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк Kemar Bailey-Cole
37,39 КВ, ЛРС
3 2 4  Канада Gavin Smellie, Oluseyi Smith
Џаред Конатон, Џастин Ворнер
38,05 КВ, ЛРС
4 2 9  Јапан Рјота Јамагата, Масаши Еригучи
Шинџи Такахира, Shota Iizuka
38,07 КВ, ЛРС
5 1 4  Тринидад и Тобаго Ричард Томпсон, Марк Бернс
Емануел Календер, Кестон Бледман
38,10 КВ, ЛРС
6 2 5  Француска Жими Вико, Кристоф Леметр
Пјер-Алекси Песоно, Ролан Поњон
38,15 кв
7 2 2  Аустралија Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа
Ендру Макабе, Џошуа Рос
38,17 кв ОКР
8 1 7  Холандија Брајан Маријано, Чуранди Мартина
Ђовани Кодрингтон, Патрик ван Лојк
38,29 КВ, НР
9 2 3  Пољска Kamil Masztak, Даријуш Кућ
Роберт Кубачик, Камил Крињски
38.31 НР
10 1 8  Бразил Aldemir da Silva Junior, Сандро Вијана
Нилсон Андре, Бруно де Барош
38,35 ЛРС
11 2 6  Немачка Јулијан Ројс, Тобијас Унгер
Александер Козенков, Лукас Јакубчик
38,37
12 1 5  Кина Гуо Фан, Љанг Ђахуанг
Су Бингтјен, Џанг Пјеменг
38,38 НР
13 1 4  Сент Китс и Невис Lestrod Roland, Џејсон Роџерс
Антоан Адамс, Бриџеш Лоренс
38,41 НР
14 1 9  Италија Симоне Колио, Жак Рипарели
Давиде Маненти, Фабио Черути
38,58 ЛРС
15 2 8  Хонгконг Tang Yik Chun, Lai Chun Ho
Ng Ka Fung, Чи Хо Цуи
38,61
1 2  Уједињено Краљевство Кристијан Малком, Двејн Чејмберс
Данијел Талбот, Адам Џемили
ДИСК (37,93)

Финале[уреди]

Место Стаза Атлетичар Земља Резултат Белешка
Gold medal olympic.svg 6  Јамајка Неста Картер, Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк, Јусејн Болт
36,84 СР, ОР, САР, НР
Silver medal olympic.svg 9  Тринидад и Тобаго Кестон Бледман, Марк Бернс
Емануел Календер, Ричард Томпсон
38,12
Bronze medal olympic.svg 3  Француска Жими Вико, Кристоф Леметр
Пјер-Алекси Песоно, Ролан Поњон
38,16
4. 4  Јапан Ryota Yamagata, Масаши Еригучи
Шинџи Такахира, Shota Iizuka
38,35
5. 8  Холандија Брајан Маријано, Чуранди Мартина
Ђовани Кодрингтон, Патрик ван Лојк
38,39
6. 2  Аустралија Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа
Ендру Макабе, Џошуа Рос
38,43
5  Канада Gavin Smellie, Oluseyi Smith
Џаред Конатон, Џастин Ворнер
ДИСК (38,07) 163.3а
- 7  Сједињене Америчке Државе * Трел Кимонс, Џастин Гатлин
Тајсон Геј, Рајан Бејли
37,04 НРДиск.[9]
  • Члан штафете САД Тајсон Геј дисквалификован је пошто је користио анаболичке стероиде, па је дисквалификована комплетна штафета и одузета им је сребрна медаља. Медаље су накнадон дедељене трећм Тринидаду и Тобагу, а бронза Француској.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]