Атонски кодекс
Атонски кодекс Велике лавре (лат. Codex Athous Laurae симбол: Ψ или 044) је оригинални рукопис на грчком језику, из 9. или 10. века, који садржи текст четири јеванђеља, Дела апостолска, и Посланице апостола Павла, на 261 пергаментних листова (21, х 15,3 см) [1]. Рукопис је добио име по месту где се чува - манастиру Велика лавра на Светој гори.
Карактеристике рукописа[уреди | уреди извор]
Текст на листу се налази у једној колони, са 31 линијом у колони. Један лист Посланице Јеврејима је изгубљен. Саборне посланица су поређане на необичан начин: (Петрова, Јаковљева, Јованова, Јуди). Рукопис садржи кратак завршетак Јеванђеља по Марку, што одговара Краљевском законику (Л 019).
Рукопис се чува на Светој Гори у Великој Лавра. Текст рукописа одражава византијски тип текста, али са великим бројем читања Александријског текста и неких западних текстова. Рукопис је додељен Категорија 3.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Аланд Курт Barbara Aland, Der Text des Neuen Testaments. Einführung in die wissenschaftlichen Ausgaben sowie in Theorie und Praxis der modernen Textkritik Deutsche Bibelgesellschaft. . Stuttgart. 1981. pp. 123. ISBN 978-3-438-06011-2.