Атопијски екцем

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Атопијски екцем
Atopic dermatitis child.JPG
Атопијски екцем на руци петогодишњег детета
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Дерматологија
ICD-10 L20
ICD-9-CM 691.8
OMIM 603165
DiseasesDB 4113
MedlinePlus 000853
eMedicine emerg/130 derm/38 ped/2567 oph/479 је хронично, незаразних болести коже да атопијски припада болести.
MeSH D003876

Атопијски екцем или атопијски дерматитис је хронична незаразна запаљењска болест коже из атопијске групе болести, деце и млађих особа са атописјком конституцијом, посредована са ИгЕ антителима, код које основу за болест представља генетска предиспозиција и осетљивост циљног органа. Карактерише је јак свраб и типична клиничка слика чији манифестни симптоми зависе од узраста болесника. Болест је често удружен са другим атопијским болестима: алергијском астмом, алергијским ринитисом, алергијским коњуктивитисом и алергијским колитисом.[1]

Историјски гледано, ова болест се сматрала као део тријаса атопије у коју поред екцема чини астма и алергијски ринитис, чије је јединство у синдром недавно дошао у питање. Иако није узрок значајне смртности, болест је хронични природа и може бити извор емоционалног стреса, јер почиње у детињству и прати је променљиви и понекад континуирани ток већи део болесниковог живота.

Адекватан третман болести мора да садржи хидратацију коже, избегавање контакта са изазивачима, смањење бактеријске колонизација или инфекције и примену одговарајућих антиинфламаторне лекове (топикалних стераоида и инхибитора калцинеурина).[2]

Називи[уреди]

Атопијски екцем — атопијски дерматитис — екцем — дерматитис

Историја[уреди]

Први писани извори са описима атопијског екцема могу се наћи још у антици, када је римски биограф Гај Светоније Транквил описао типичне симптоме болести Октавијана Августа.[3] Описи симптоме који би могли одговарати атопијском екцему, такође се налазе у првој Дерматологији (De morbis cutaneis) коју је написао италијан Арзт Ђироламо Меркуриале 1572. године.[3] У 18. веку, постоје еквиваленти описи овима.[3]

Пошто је било уобичајено до почетка 19. века да се кожне болести разликују на основу локализације, атопични екцем још увек није препозната као посебна болест.

Почетком 19. века, клиничка слика атопијског екцема је по први пут детаљано описана 1808. од стране енглеског лекара Роберта Вилана који се данас, сматра оснивач дерматологије као медицинске специјалности.[3] Болест је касније описна и у публикацијама различитих аутора.[3]

Термин екцем или атопични дерматитис први су применили 1891. француски лекари (Л. Брок и Л. Жаке).

Француз Ернест Анри Бесниер описао је болест 1892. са сврабом као главним сумптомомом, повезаним са екцемом (dermatitis multiformis prurignosa). Он је први препознао везу екцема са астмом и поленском којавицом, и поред свраба као главног симптома препознао је и разноликост кожних лезија.[3]

Почетком 20. века је болест је сврстана у контекст алергија. Током 1920. и 1930, термини атопија примењује се за атопијски дерматитис и атопични екцем.[3]

Откриће имуноглобулина Е (ИгЕ) и његове улоге у алергија помогла је у другој половини 20. века да се схвате имунопатолошке корелације код атопијског екцема. [41]

Епидемиологија[уреди]

Атопијски дерматитис се најчешћа јавља као хронична болест у раном детињству, у различитом интензитету код 15 до 20 % деце. У 21. веку њена учесталост је у сталном порасту.[4]

Северна Америка

Стопа преваленција атопијских дерматитиса у Северној Америци је 10-12% код деце и 0,9% код одраслих. На основу истарживања спроведених у Сједињеним Америчким Државама од 1997—2004. године предвиђа се велики пораст болести у наредним годинама.[5]

Свет

На глобалном нивоу стопа преваленција атопијског дерматитиса је у порасту, и јавља се код 15-30 % деце и 2-10% одраслих, са највећом учесталошћу у развијеним земљама.

У Кини и Ирану, стопа преваленција је око 2-3%. Учесталост се повећава код пацијената који емигрирају из неразвијених у развијене земље света.[6]

Број оболелих, на глобалном нивоу, непрестано расте и последњих година попримила епидемисјки облик. На то указује податак да је њена учесталост са 0,2% оболелих из седамдесетих година, данас порасла на преко 20%.[7]

Расне разлике

Атопијски дерматитис напада подједнако особе свих раса. Имигранти из земаља у развоју који живе у развијеним земљама света имају већу учесталост болести него староседеоци (код којих из године у годину учесталост атопијског дерматитиса брзо расте).

Полне разлике

Мушко женски однос код атопијског дерматитиса је 1 : 1,4.

Старосне разлике

У 85% случајева, болест се јавља у првој години живота; док је у 95% случајева, присутна пре пете године живота. Учесталост атопијског дерматитиса највећа је у раном детињству и младости.

У популацији одраслих особа, стопа учесталости атопијског дерматитиса је 0,9%, а њен почетак може бити одложен до одраслог доба. Болест може имати периоде потпуне ремисије, нарочито у адолесценцији, да би са након тог животног доба поново развила у раном одраслом добу.

Етиологија[уреди]

Атопијски екцем је упала коже код деце и млађих особа са атопијском конституцијом, посредована са ИгЕ антителима, код којих основу за болест представља генетска предиспозиција за осетљивост циљног органа.

А све код развоја екцема потиче од главног протеина који одржава баријерну функцију коже беланчевина која се зове филагрин - глобуларни протеин који држи на окупу сва колагена влакна која се налазе у кожи, као што то чини, на пример, малтер у грађевинарству.[8] Када се код неке особе јави мутација филагрина, односно неки његов облик који је наследно промењен, тада кожа постаје сува и њен горњи, масни слој се губи, нестаје функција заштитне баријере и преко коже се губи велика количина течности.[9][10][11] Све то погодује стању да алергени преко такве коже веома лако продиру у организам и тако долази до алергије. То је та веза екцема и алергије.[7]

Патофизиологија[уреди]

Тачан механизам настанка атопијског дерматитиса (АД) је непознат, па се не може закључити да ли су клиничке манифестације код АД резултат лезија епидермиса и накнадног контакта између еколошких иританата и имуних ћелија, или се процес одвија обрнутим редоследом. Последњих година откривено је да екцем није једна једина болест и да има неколико подврста. Основна класификација екцема је на алергијски и неалергијски екцем. Реч је упорној, али врло једноставној болести која има две основне карактеристике:

  • Поремећај баријерне функције коже, па кожа не функционише добро и пропустљивије је него што би требало да буде,
  • Појава свраба који је наследан, урођен , и постоји независно од самог екцема.

Чак и кад екцем прође, болесници су склони чешању, имају суву кожу и проблеме са сврабом током целог живота.[7]

Доказано је да је епидерм прва линија одбране између тела и околине и, да када је нетакнут, штити организам од разних иритирајући алергена и микроба. Ову препреку, коју одржавају диференцирани кератиноцита и структурни протеина, може угрозити; наслеђе, траума, смањена влажност може, промене у пХ коже, и инфекција. Атопијом измењна кожа додатно умањује њену способност одржавања влаге; тако да је сува кожа подложна оштећењу механичким гребањем (чешањем), који је такође један од доминантних поремећаја код особа ссклоним екцему, што даље доприноси ослобађању проинфламаторних медијатора.

Атопијски екцем је по својој суштини двофазна Т-ћелијама - посредована болест: у којој Th2 је чешћи у акутној фази, а Th1 предоминира у хронично облику болести коже.[12] Болесниици са атопијским дерматитисом имају у крви повишен ниво серумског ИгЕ, периферну еозинофилију и укупно већи број имуних медијатора и цитокина.

Диференцијална дијагноза[уреди]

  • Енреопатски акродерматитис
  • Алергијски контактни дерматитис
  • Дерматолошке манифестације у Јоб синдрому
  • Дерматолошке манифестације Wiskott-Aldrich синдрома
  • Реакције на лек
  • Ексфолијативни дерматитис
  • Гљивична инфекција
  • Нутритивни поремећаји
  • Псоријаза
  • Шуга
  • Себореични дерматитис

Терапија[уреди]

Стандардна терапија за атопијски дерматитис су кортикостероиди. Дуго се мислило да је то прилично сигурна терапија која може неограничено да се користи, али последњих година, утврђено је, да то није случај.

Према новијим истраживањима алтернатива се може наћи у природним препаратима, кремама на биљној бази који подједнако добро лече екцем без нежељених ефеката кортикостероида. Састав тих препарата базира највећим делом на индијским и кинеским биљкама, данас јако популарним на Западу, које у комбинацији једне са другима имају ефекат кортикостероида, а нису јаке као синтетички кортикостероиди па су одлична алтернатива којом се избегавају њихови негативни ефекти.

Фаазе у лечењу екцема[13]
Прва фаза Друга фаза Трећа фаза Четврта фаза
Сува кожа Блажи облик Средње тежак облик Упоран, тежак и изражен облик
  • Основна нега коже
  • Превенција и смањење провоцирајућих фактора

Прогноза[уреди]

Код већине болесника јавља се побољшање без обзира на узраст у коме се јавила. И док је учесталост атопијског дерматитиса (АД) у детињству чак 20%,[14] она је само 0,9% код одраслих.

У једној трећини болесника развија се алергијски ринитис, акод једна трећина болесника развије се астма.

У студији спроведеној код 7.157 деце и адолесцената са АД из групе педијатријског екцема, истраживачи су открили да су симптоми благи до умерени и у тинејџерских година или дуже. Отприлике две трећине пацијената су праћени најмање 2 године, а остали су праћени најмање 5 година. Од узраста од 2 до 26 година, више од 80% пацијената је пријавило да има наставак симптома и/или је користило лекова за контролу симптома. До 20. године, отприлике половина болесника доживела је бар једном у 6 месеци симптоме болести у периоду без употребе лекова.[15][16][17]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Spergel JM. Atopic march: link to upper airways. Curr Opin Allergy Clin Immunol 2005; 5: 17-21.
  2. ^ Bieber T. Atopic dermatitis. N Engl J Med 2008 Apr 3; 358:1483.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 Johannes Ring: Handbook of atopic eczema. Chapter 2: The History of Atopic Eczema/Dermatitis. Springer, Berlin/Heidelberg/New York. 2006. ISBN 978-3-540-23133-2.
  4. ^ Leung DY, Bieber T. Atopic dermatitis. Lancet. 2003 Jan 11. 361(9352):151-60.
  5. ^ Horii KA, Simon SD, Liu DY, Sharma V. Atopic dermatitis in children in the United States, 1997-2004: visit trends, patient and provider characteristics, and prescribing patterns. Pediatrics. 2007 Sep. 120(3):e527-34.
  6. ^ Williams HC, Pembroke AC, Forsdyke H, Boodoo G, Hay RJ, Burney PG. London-born black Caribbean children are at increased risk of atopic dermatitis. J Am Acad Dermatol. 1995 Feb. 32(2 Pt 1):212-7
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Branislav, Branislav. „Alternative u liječenju atopisjkog dermatitisa”. 2017. MedicalCG Online. Приступљено 8. 5. 2017. 
  8. ^ Weidinger S, Illig T, Baurecht H, et al.: Loss-of-function variations within the filaggrin gene predispose for atopic dermatitis with allergic sensitizations. In: J. Allergy Clin. Immunol.. 118, Nr. 1, Juli 2006, S. 214–9. doi:10.1016/j.jaci.2006.05.004. PMID 16815158
  9. ^ Sandilands A, Smith FJ, Irvine AD, McLean WH. Filaggrin's fuller figure: a glimpse into the genetic architecture of atopic dermatitis. J Invest Dermatol. 2007 Jun. 127(6):1282-4.
  10. ^ McGrath JA, Uitto J. The filaggrin story: novel insights into skin-barrier function and disease. Trends Mol Med. 2008 Jan. 14(1):20-7.
  11. ^ Hon KL, Leung AK, Barankin B. Barrier Repair Therapy in Atopic Dermatitis: An Overview. Am J Clin Dermatol. 2013 Jun 12.
  12. ^ Wu Chang M. Journal Watch, Review of Atopic Dermatitis. 2008 Apr 2. Full Text.
  13. ^ C. A. Akdis, M. Akdis, T. Bieber, C. Bindslev-Jensen, M. Boguniewicz, P. Eigenmann, Q. Hamid, A. Kapp, D. Y. M. Leung, J. Lipozencic, T. A. Luger, A. Muraro, N. Novak, T. A. E. Platts-Mills, L. Rosenwasser, A. Scheynius, F. E. R. Simons, J. Spergel, K. Turjanmaa, U. Wahn, S. Weidinger, T. Werfel, T. Zuberbier: Diagnosis and treatment of atopic dermatitis in children and adults: European Academy of Allergology and Clinical Immunology / American Academy of Allergy, Asthma and Immunology / PRACTALL Consensus Report. In: Allergy. Volume 61, Issue 8, 2006, S. 969–987,
  14. ^ Leung DY, Bieber T. Atopic dermatitis. Lancet. 2003 Jan 11. 361(9352):151-60. Medline.
  15. ^ Fox S. Atopic Dermatitis Symptoms in Children Are Persistent. Medscape Medical News. Available at Medline. Accessed: April 15, 2014.
  16. ^ Margolis JS, Abuabara K, Bilker W, Hoffstad O, Margolis DJ. Persistence of Mild to Moderate Atopic Dermatitis. JAMA Dermatol. 2014 Apr 2.
  17. ^ Silverberg JI. Persistence of Childhood Eczema Into Adulthood. JAMA Dermatol. 2014 Apr 2.

Литература[уреди]

  • Otto Braun-Falco, Gerd Plewig, Helmut H. Wolff: Dermatologie und Venerologie. Springer, Berlin. 2005. ISBN 978-3-540-43556-3. стр. 377.–395.
  • Peter Fritsch: Dermatologie und Venerologie. Springer Verlag, Berlin. 2004. ISBN 978-3-540-00332-8. стр. 190.–196.
  • Dietrich Abeck: Atopisches Ekzem im Kindesalter – Neurodermitis. Das zeitgemäße Management. Steinkopff Verlag, Darmstadt. 2001. ISBN 978-3-7985-1307-5.
  • S2-Leitlinie Neurodermitis der Deutschen Dermatologischen Gesellschaft, der Deutsche Gesellschaft für Allergologie und klinische Immunologie und der Deutsche Gesellschaft für Kinder-und Jugendmedizin. In: AWMF online (Stand 2008)

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).