Аугуст Цесарец

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
АУГУСТ ЦЕСАРЕЦ
August Cesarec Zagreb Tkalca.jpg
Биста Цесареца у Загребу
Датум рођења(1893-12-04)4. децембар 1893.
Место рођењаЗагреб
 Аустроугарска
Датум смрти17. јул 1941.(1941-07-17) (47 год.)
Место смртиЗагреб
Хрватска НД Хрватска
Професијакњижевник
Члан КПЈ од1920.
Учешће у ратовимаШпански грађански рат

Аугуст Цесарец (Загреб, 4. децембар 1893Загреб, 17. јул 1941), учесник Шпанског грађанског рата, хрватски књижевник, новинар и политички радник.

Биографија[уреди]

Рођен је 4. децембар 1893. године у Загребу. Већ као средњошколац био је социјалистички усмерен, због чега је био под сталном полицијском присмотром и више пута затваран, а под утиском Октобарске револуције прихватио је бољшевичке идеје и укључио се у илегални рад комунистичких организација.

С Мирославом Крлежом покренуо је 1919. године часопис „Пламен“ у којем заговара идеје револуције. Члан КПЈ је од 1920. године. Као уверени антифашиста боравио је 1937. године у Шпанији, о чему је писао у књизи „Шпањолски сусрети“.

Усташе су га ухапсиле 15. маја 1941. године и затвориле у логор Керестинец. Био је учесник познатог бега из затвора, јула 1941. године. Али је ухваћен и стрељан 17. јула 1941. године.

У почетку је писао експресионистички, а после се све више приклања реалистичком концепту књижевног обликовања. Најзначајнији део опуса чине му романи: „Царева краљевина“, „Златни младић“ и „Бјегунци“ у којима се бави моралном декаденцијом хрватског грађанског друштва пре и непосредно након Првог светског рата. Објављивао је путописе и преводио Максима Горког, Виктора Игоа и Емила Золу.

Дела[уреди]

Аугуст Цесарец у време шпанског грађанског рата с југословенским драговољцима, Албацете 1937. године. Седи, други с десна.

Објављена за живота[уреди]

  • Ђачки покрет, Загреб 1912. (под псеудонимом Будислав Мирковић)
  • Стихови, Загреб 1919.
  • Судите ме, Загреб 1922.
  • Царева краљевина, 1925.
  • Стјепан Радић и република, Загреб 1925.
  • За новим путем, Загреб 1926.
  • Златни младић и његове жртве, Копривница 1928.
  • Тонкина једина љубав, 1931.
  • Психоанализа и индивидуална психологија, Загреб 1932. (у властитој наклади)
  • Бјегунци, Загреб 1933.
  • Данашња Русија, Загреб 1938. (под псеудонимом Вук Корнели)
  • Шпањолски сусрети, Торонто 1938.
  • Израелов излазак и друге легенде, Загреб 1938.
  • Новеле, Загреб 1939.
  • Путовање по Совјетском Савезу, Загреб 1940.
  • На Украјини, Загреб 1940.
  • Код совјетских малих народа, Загреб 1940.
  • Син домовине, Загреб 1940.

Објављена постхумно[уреди]

  • Смијех Јуде Ишкаријота, Загреб 1946. (Новеле)
  • Пут у нови живот, Загреб 1947. (Новеле)
  • Легенде и друге приповијести, Загреб 1951.
  • Кћи црне руке - Ћук у њеноме дупљу, Загреб 1951.
  • Криза странке права и наши 'комунари' 1871, Загреб 1951.
  • Мајка божја бистричка, Загреб 1955. (Роман)
  • Изабране пјесме, Загреб 1961.
  • Избор чланака, Београд, 1962.
  • Свјетлост у мраку, Загреб 1963. (публицистички радови и чланци Аугуста Цесарца, приредио Јуре Каштелан)
  • Есеји и путописи, Загреб-Београд-Сарајево 1964. (Изабрана дјела) (Књига II. Избор и напомене: Марин Франичевић и Маријан Матковић. Српски и хрватски писци XX века. Коло I. Књига 7.)
  • Откриће (Трагедија у торњу и гледана кроз торањ једне виле), Крчма широко грло (Драма), Легенда о звону на гробљу (Фрагмент), Загреб 1965. (Рад ЈАЗУ. Књига 342.)
  • "АУГУСТ ЦЕСАРЕЦ, I, Пјесме, Новеле, Записи, Есеји и Путописи" Загреб 1966.
  • Бродолом обитељи Рожман, Београд 1968.
  • Бијели луталац, Загреб 1982.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]