Аугуст фон Коцебу

С Википедије, слободне енциклопедије
Аугуст фон Коцебу
August von Kotzebue.png
Датум рођења(1761-05-03)3. мај 1761.
Место рођењаВајмар
Датум смрти23. март 1819.(1819-03-23) (57 год.)
Место смртиМанхајм
ЗанимањеПисац и новинар

Аугуст фон Коцебу (August von Kotzebue, 1761-1819) је био савременик немачке књижевности. [1]Родио се у Вајмару и у Гетеово време је био адвокат у малом дворском месту до 1780, када ступа у службу руског цара, а потом је био позоришни писац у Бечу. Рано је почео да се бави књижевним радом. Дао је приличан број историјских списа, приповедака, песама, романа, путописа и превода, али је пре свега био најизвођенији драмски писац свога доба. Његова слава је убрзо прешла границе немачког језичког подручја и Европе.

Биографија[уреди | уреди извор]

После завршених правних студија у Дуизбургу и Јени живео је и радио у Немачкој, Аустрији, Русији и Француској, обављао разне функције уживљавајући се са лакоћом у разнолике послове. Био је позоришни песник у Бечу (1797-1799), директор немачког позоришта у Петрограду и члан пруске академије наука; од 1817. је био лични извештач руског цара о књижевним токовима у Немачкој. Био је непомирљив противник Наполеона и борио се против њега и пером и мачем. После рестаурације све више је нагињао реакцији и био сумњичен да је у служби самодржавља, па га је 23. III 1819. у Манхајму убио студент теологије Карл Занд (Sand). О Коцебу и његовој погибији, о његовој породици, о Занду и његовом погубљењу (20. V 1820) има написа у тридесет бројева Давидовићевих „Новина србских“, тада јединих наших новина које су излазиле у Бечу (1813-1822). [2]

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Написао је 211 позоришних дела, комедија и трагедија, од којих је већина драмски врло ефектна и одговарала је малограђанском укусу тога времена. Издаје недељне књижевне новине Literarisches Wochenblatt, у којима се руга патриотским студентским удружењима, чиме навлачи мржњу либерала, па је на крају постао жртва атентата.[2] Највећи успех постигао је комадом Људска мржња и покајање (Menschenhass und Reue, 1789.) . Његова дела су такође и Der Papago (Крешталица), Die Zerstreuten (Расејани), Braut und Bräutigam in einer Person, Die eifersüchtige Frau. Стекао је признање за своје романе Die Leiden der Ortenbergischen Familie (1785. први и други део), Die Geschichte meines Vaters.[3]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Konstantinović, Zoran (1978). Njemačka književnost 2. NOLIT. 
  2. ^ а б „СНП”. 
  3. ^ August von Kotzebue (на језику: немачки), 2021-12-08, Приступљено 2021-12-18