Аул Хирције

С Википедије, слободне енциклопедије

Аул Хирције (лат. Aulus Hirtius, око 90. п.н.е-43. п.н.е) био је римски историчар, војсковођа и државник. Истакао се у Мутинском рату, на страни Сената против Марка Антонија.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Војсковођа[уреди | уреди извор]

Као један од Цезарових блиских сарадника, учествовао је у освајању Галије. После Цезарове смрти (44. п.н.е), придружио се противницима Марка Антонија и 43. п.н.е. постао конзул. Уз помоћ младог Октавијана Августа, Цезаровог наследника, победио је Антонија 25. априла 43. п.н.е. код Мутине (Модена), али је погинуо у бици. Његова војска, састављена већином од Цезарових ветерана, одмах је прешла Октавијану, што је довело до пада Републике и увођења Другог тријумвирата.[1]

Писац[уреди | уреди извор]

Цезаровим Коментарима додао је осму књигу Галског рата и, вероватно, историју александријског рата, у којима не показује много војног искуства. Претпоставља се да су историју афричког и шпанског рата, на његов захтев и под његовим именом, написали неки учесници тих ратова.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 3), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 470

Литература[уреди | уреди извор]