Аусбау-парадигма

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Аусбау-парадигма (парадигма Ausbausprache — Abstandsprache — Dachsprache) је универзалан приступ у социолингвистици који се користи у анализи разлике између сродних језичних варијетети. Приступ се може користити у три димензије - просторној, временској и социјалној.

Развили су је немачки социолингвисти 60-тих година прошлог века (Kloss 1967), а приступ су сви усвојили. Простор се користи за универзално разликовање језика и дијалекта:

  1. Ausbauspracheидиом за комплетан или развијен језик, односно књижевни стандард или стандардизовани језик;
  2. Abstandsprache — идиом за устаљени језик;
  3. Dachsprache — идиом за преклапајући језик. [1]

Поређење и корелација истих у времену, простору и друштву између ова три критеријума представља крајњи резултат, одговор на питање - језик или дијалект је узус.

Референце[уреди]

  1. ^ Kloss, Heinz (1967), „'Abstand languages' and 'ausbau languages'“, Anthropological Linguistics 9 (7): 29 – 41, JSTOR 30029461.