Аустралијски казуар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аустралијски казуар
Casuarius casuarius -The Rainforest Habitat Sanctuary-8a.jpg
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Надред: Paleognathae
Ред: Casuariiformes
Породица: Casuariidae
Род: Casuarius
Врста: C. casuarius
Биномијална номенклатура
Casuarius casuarius
(Linnaeus, 1758) Brisson 1760[2]
Casuarius distribution map.png
Распострењеност аустралијског казуара
Синоними
  • Види текст

Аустралијски казуар или јужни казуар или двореси казуар[2] или велики казуар (лат. Casuarius casuarius) припада породици правих казуара. Највећа су врста казуара и једина која има две кресте на врату.

Спољашња морфологија[уреди]

Аустралијски казуар је велика, робусна птица дугих, снажних задњих ногу прилагођених за трчање и одбрану, са канџама дугим до 12 цм. Тело је покривено тамно-смеђим или црним перјем које има облик длаке па личи на густу, грубу косу. На врату и глави нема перја већ су ти делови тела плаве и црвене боје. На глави се налази и велики коштани израштај чеоне кости који је покривен рожном материјом и у облику је кациге.

Крила су врло мала, закржљала и на њима се налазе примарна перја у облику пет или шест дугих белих бодљи. Младунци су првих 3 - 6 месеци смеђи са црним уздужним пругама, а око годину дана старости врат им постаје обојен. Женке су висине 127 - 170 цм[2] и тежине до 59 кг,[3] крупније су од мужјака који су тежине од 29 до 34 кг.[2][4]

Размножавање[уреди]

Женке су полиандричне, паре се са два до три мужјака током сезоне парења. Удварање мужјака састоји се у производњи гласова који личе на звиждање. Када привуку женку мужјаци плешу око ње и затим је одводе недалеко од гнезда где се паре. Женке сносе 3-5 (обично 4) светло зелена јаја, на којима леже искључиво мужјаци. После ношења јаја женка напушта гнездо и одлази у потрагу за другим мужјаком са којим ће се парити што се још може поновити у току сезоне парења. Инкубација јаја траје 47 до 61 дана, а након излегања млади остају са мужјаком све док се, после 9 месеци, не осамостале. Полну зрелост достижу за око 3 године.

Након полагања јаја сву бригу о јајима и потомство воде мужјаци:

  • граде гнездо од вегетације у коме ће лежати на јајима
  • штите младунце од грабљивица
  • током 9 месеци подучавају младунце како да нађу храну

Дужина живота[уреди]

Мало је познато колико дуго казуари живе у свом природном станишту, али се зна да у заробљеништву живе од 20-40 година.

Понашање[уреди]

Пошто имају закржљала крила, не могу да лете па се уместо тога ослањају на снажне ноге које служе за кретање и одбрану. Могу бити готово нечујни док се полако селе, крећу кроз шуму. Када се узнемире дају се у трк брзином која достиже скоро 50 км/х, крчећи кацигом пут кроз густу вегетацију. Веома су добри пливачи и скакачи.

Усамљене су и стидљиве птице, а могу бити веома агресивне. Повремено нападају људе користећи се дугачким канџама на прстима ногу као ножевима.[5][6] Као усамљене животиње своје станиште жестоко бране од уљеза. Тада производе врло дубоке гласове који личе на рику (територијалност) и могу се чути са значајне удаљености. Не зна се тачно колику територију захтева један казуар, али се предпоставља да се свакако ради о прилично великом подручју. Јужни казуари су активни дању (дневне животиње).

Комуникација[уреди]

Међусобна комуникација остварује се веома јаким, дубоким гласовима ( до 40 дб и фреквенцом око 23 херца, на доњој граници чујности за људе) који се лако преносе кроз шуму. Ретке су међу птицама које производе овако дубоке, ниске гласове. Гласови су територијални, као упозорење осталим казуарима на њихову присутност. Постоје одређена мишљења о улози кациге у производњи тих гласова, али је то остало на нивоу шпекулација.

Исхрана[уреди]

Претежно се хране биљном храном, плодовима који расту у врсти шуме у којој живе. Пошто не могу летети морају се задовољити плодовима које скупљају са земље. Анализа измета показала је да се најчешће ради о:

Поред плодова, хране се и инсектима, ситним кичмењацима ( сисари, водоземци, гмизавци) и бескичмењацима (чланковите глисте) и гљивама. А

Није познато да казуари имају предаторе, осим људи који се хране њиховим месом.

Станиште[уреди]

Живе првенствено у низинском кишним шумама, обично ниже од 1100 метара надморске висине, а повремено се налазе у шумама еукалиптуса, саванама, и мочварама. Живе у тропским шумама Индонезијие, Нове Гвинеје и на североистоку Аустралије.[7]

Популација за парење[1]
Локација Популација Тенденција
Јужна Папуа Нова Гвинеја Непознато Опада
Серам Непознато Непознато
Ару острва Непознато Непознато
Нортистерн Аустралија 1.500 до 2.500 Опада
**Палума Непознато Опада
**МакИлврајтово брдо 1000+ Опада
**Џардин река Национални парк Непознато Непознато
Укунпо 2.500+ Опада

Галерија[уреди]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 BirdLife International (2012). Casuarius casuarius. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Davies, S.J.J.F. (2003). „Cassowaries”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 75—79. ISBN 0-7876-5784-0. 
  3. Burnie, D; Wilson, DE (2005). Animal: The Definitive Visual Guide to the World's Wildlife. DK Adult. ISBN 0-7894-7764-5. 
  4. „Southern Cassowary Species account”. Animal Life Resource. 
  5. Christensen, Liana (2011). Deadly Beautiful: Vanishing Killers of the Animal Kingdom. Wollombi, NSW: Exisle Publishing. стр. 272. ISBN 978-1-921497-22-3. 
  6. Kofron, Christopher P.; Chapman, Angela (2006). „Causes of mortality to the endangered Southern Cassowary Casuarius casuariusjohnsonii in Queensland, Australia”. Pacific Conservation Biology. 12: 175—179. 
  7. Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9. 

Спољашње везе[уреди]