Аустријско-турски рат (1663—1664)

Аустријско-турски рат (1663—1664)
	Део османско-хабзбуршких ратова
	; Битка код Сентготхарда
Време	1663-1664
Место	Краљевина Угарска
Исход	Вашварски мир
Сукобљене стране
Османско царство	Хабзбуршка монархија
Команданти и вође
Фазил Ахмед-паша Ћурпилић	Рајмунд Монтекуколи
Јачина
90.000	120.000

Аустро-турски рат (1663—1664) био је кратак ратни сукоб између Хабзбуршке монархије и Османског царства. Рат је завршен миром у Вашвару.^[1]

Рат

Због размимоилажења Беча и Порте око избора новог трансилванског кнеза, избио је рат. Велики везир Ахмед Ћуприлић са 120.000 војника прешао је 22. јуна 1663. године Драву код Осијека и кренуо против аустријских снага (око 40.000 војника) под фелдмаршалом Рајмундом Монтекуколијем које су се из западне Мађарске повукле у Горњу Мађарску. Турци су надирући за њима освојили Нове Замки, Њитру, Левице и Ноград. Петар Зрински је код Оточца (17. октобра 1663.) разбио босанског беглербега Смаил-пашу Ченгића. Бан Никола VII Зрински је са аустријским трупама почетком 1664. године офанзивном акцијом левом обалом Драве од Новог Зрина освојио Берзенце, Бабочу и Барч и продро до Печуја. Ћуприлић је са 30.000 војника тада кренуо у помоћ опседнутој Канижи и даље у долину Рабе. Монтекуколи је прикупио око 65 000 војника и 1. августа 1664. године разбио Турке код Сентготхарда. Истовремено су аустријске трупе повратиле у Горњој Мађарској Њитру, Левицу и Паркањ. На то је уследио 20-годишњи Вашварски мир, по коме су Турци задржали све што су у Мађарској освојили; ово су осудили хрватски и мађарски сталежи, незадовољни дворском централистичком политиком.^[1]

Референце

^ ^а ^б ^в ^г Гажевић 1974, стр. 331

Литература

Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 331.
Војна енциклопедија, том 1 (331)
Дабић, Војин С. (1984). Банска крајина (1688—1751): Прилог историји српског и хрватског народа и крајишког уређења у Банији. Београд-Загреб: Историјски институт & Просвјета.
Дабић, Војин С. (2000). Војна крајина: Карловачки генералат (1530—1746). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.

Спољашње везе

[ВЕ-1] а ^б ^в ^г Гажевић 1974, стр. 331

[1]