Аустријско-турски рат (1787—1791)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аустријско-турски рат
Део {{{део}}}
Портрет аустријског маршала Лаудона, освајача Београда
Портрет аустријског маршала Лаудона, освајача Београда
Време: јануар 1787август 1791.
Локација: Србија, Балкан, Влашка, Молдавија, Украјина
Узрок рата: {{{узрок}}}
Резултат: Побједа Аустрије (Свиштовски мир)
Промене у територији: Аустрија је заузела Хотин
Сукобљене стране
Застава {{{генитив}}} Хабзбуршка монархија Застава Османског царства Османско царство
Заповедници
Ернст Гидеон фон Лаудон
Фридрих Кобургски
Томас Брејди
Јачина
Губици
{{{губици1}}}
{{{подаци}}}

Аустријско-турски рат 1787-1791. водио се између Хабзбуршке монархије и Османског царства истовремено кад и Руско-турски рат 1787-1792. јер је тад аустријски цар Јосиф II био савезник са руском царицом Катарином II.

Историја[уреди]

Аустрија се добро припремила за рат, након склапања руско-аустријског споразума у љето 1781, [1] од тад су у Хрватску и Угарску према османској граници пребачене бројне јединице.

На самом почетку рата аустријске снаге, у бројним колонама продрле су дубоко на териториј Османског царства све до Влашке. Убрзо се ситуација на фронту преокренула и турске снаге преузеле иницијативу, тако да су успјеле одбацити натраг Аустријанаце из Мехадије у Влашкој и повратити Банат до 1789,[1] али рат на два фронта показао се као немогућ задатак, јер су истовремено доживјеле велике поразе у Молдавији гдје је руски фелдмаршал Румјанцев заузео утврде Јаши и Хотин, а кнез Потемкин - након дуге зимске опсаде Очаков у Украјини 1788. Вијест о паду Очакова толико је потресла султана Абдул Хамида да је због тога умро.

Портрет султана Селима III који је наставио рат

Након руског притиска попустила је турска одбрана на западном фронту па су аустријске снаге након тронедељне кампање заузеле Београд 8. октобра 1789,[1] а након тог Крајову и Букурешт (1789).[1] Одмах након тог почеле су закулисне дипломатске игре Велике Британије и Пруске, које су се с једне стране бојале јачања Русије, а са друге стране хтјеле намамити Аустрију у анти-француску коалицију, тако да се Аустрија повукла из рата и пристала на мир.[1]

Након британског притиска Аустрија је потписала сепаратни Свиштовски мир 4. августа 1791, на основу њега је вратила Османском царству све заузете територије осим тврђаве Хотин и уже околине, и неких мрвица по Босни (Двор на Уни, Дрежник, Петрово Село, Лапац, Срб) након завршетка Руско-турског рата 1787-1792.[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Austro-Turkish Wars of the 16th-18th Centuries (на енглеском). The Free Dictionary. Приступљено 19. 5. 2012. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]